Dva IT giganta, Gugl i Epl, uključila su se u veliki posao suzbijanja virusa covid-19. Oni su omogućili da se na mobilne telefone instalira aplikacija koja će korisnicima omogućiti da saznaju da li su u svojoj okolini izloženi korona virusu
Gugl i Epl nisu napravili svoju aplikaciju, već su ponudili sistemsku podršku za njen razvoj, objašnjava za Novu ekonomiju tehnički savetnik za digitalnu upravu u Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji, Slobodan Marković.
U sredu je izašla nova verzija za android i IOS operativne sisteme sa sistemskom podrškom za praćenje kontakta korisnika sa zaraženim osobama. To oni zovu "Exposure Notification", u prevodu "obaveštenje o izloženosti virusu" i funkcioniše na principu "bluetooth" tehnologije", objašnjava on.
"Korisnik treba sam da odabere aplikaciju, da je pokrene i omogući pristup bluetooth-u. Aplikacija povremeno generiše nasumičan broj. On se odašilje u okolinu tako da drugi telefoni sa istom tom aplikacijom mogu da ga pročitaju. Kad se kod nekoga utvrdi postojanje bolesti COVID-19, na osnovu spiska nasumičnih brojeva, koje je telefon te osobe "pokupio" u bliskom kontaktu sa drugima, generišu se obaveštenja. Ona se prikazuju ljudima koji su dolazili u kontakt sa zaraženim, uz savet da bi trebalo da se testiraju", kaže Marković.
Neće biti univerzalne aplikcije, već će svaka zemlja praviti svoju, a posebna pažnja posvećena je privatnosti korisnika, objašnjava naš sagovornik.Aplikacije će se nalaziti na Apple store i Google play onlajn prodavnicama. Za svaku zemlju Epl i Gugl će odobirati samo jednu koja ima podršku državnih organa."Gugl i Epl su vodili računa o zaštiti podataka korisnika.
Nasumični broj je faktički jedini podatak koji napušta telefon i na osnovu toga teško može da se utvrdi bilo čiji identitet. Prvi koji vezuje podatak sa imenom i prezimenom neke osobe je doktor koji utvrđuje dijagnozu. Ima zemalja koje bi želele da prate geografsku lokaciju korisnika ili da čuvaju njihove lične podatke, na primer ime i prezime, broj telefona, ali Epl i Gugl to ne podržavaju", ističe Marković.
Dragana Bajić iz Centra za evropske politike kaže za Novu ekonomiju da pre odluke o korišćenju aplikacije naglasak treba da se stavi na zaštitu privatnosti građana i njihovih ličnih podataka.
"Neka od glavnih pitanja jesu koji podaci treba da se prikupljaju, gde i na koji način se čuvaju i kako će se njima upravljati. Od dosadašnjih modela, bluetooth model naizgled manje ugrožava privatnost, nasuprot recimo praćenju pojedinaca na osnovu GPS lokacije".
Evropska komisija dala je smernice za zaštitu ličnih podataka, kroz korišćenje kovid aplikacija. U dalju razradu i širenje tih pravila uključio se i nevladin sektor. Predstavnici tih institucija u Srbiji zajedno su objavili "Vodič za zaštitu podataka o ličnosti za vreme pandemije" .
Tu se naglašava da se građanima mora garantovati da se aplikacija neće koristiti za masovni nadzor, kao i da bi oni trebalo da zadrže kontrolu nad svojim podacima.Ažurirani pregled država koje već koriste aplikacije za praćenje korona virusa, zajedno sa podacima o tehnologiji (Bluetooth ili GPS) i politikom o zaštiti privatnosti može da se nađe na linku.
One nemaju veze sa sistemskom podrškom koji su Gugl i Epl ponudili u sredu.Koliko će nova tehnologija pomoći u suzbijanju zaraze zavisiće od broja njenih korisnika:
"Aplikaciju bi trebalo da koristi najmanje 40 do 60 odsto ljudi u nekoj zemlji da bi ona bila efikasna. Poželjno je da ih bude i više. Takvi procenti mogu da se postignu samo ako se, za sada dobrovoljno korišćenje aplikacije, uvede kao obaveza, što nije baš izvesno da će se dogoditi. Na Islandu je koristi skoro 40% populacije. Tamo se pokazalo da je od velike pomoći epidemiolozima, ali i da ne može da zameni ljudski rad i procenu u potpunsti", navodi Marković.
On smatra da bi bilo dobro kada bi aplikacija, koju bi evantualno razvila naša Vlada za ove potrebe, primenila sistemsku podršku koje su Gugl i Epl stavili na raspolaganje, kao i da bi izvorni kod te aplikacije trebalo da bude stavljen na uvid javnosti. Prva zemlja u regionu koja je počela da primenjuje aplikacije za praćenje korona virusa je Severna Makedonija, još na početku pandemije, dok su hrvatske vlasti nedavno potvrdile kako je u toku izrada slične aplikacije u toj zemlji.
Do sada su 22 države poslale zahtev Guglu i Eplu, što ne znači da će ih koristiti njihovo novo sistemsko rešenje, prenose mediji.Predstavnici Velike Britanije, koji najavljuju da će njihov sopstveni sistem za praćenje virusa početi sa radom 1. juna , rekli su da žele Guglov i Eplov model dok je, recimo, Australija, već razvila sopstveno rešenje.
Naglašava se da podaci korisnka neće biti korišćeni za ciljano oglašavanje.
Ostavi komentar