Nedavno je ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj, Milan Krkobabić pozvao povratnike iz inostranstva da ostanu u Srbiji i predložilo im da pokrenu poljoprivrednu proizvodnju
Sve to, objasnio je i projektom "500 zadruga za 500 sela u Srbiji", čiji je cilj obnova zadrugarstva. Mnogo je onih koji su se poslednjih meseci vratili iz inostranstva zbog pandemije. Da li oni u tom pozivu vide neku šansu, bolju od onih u instranstvu?
"Prošle godine bio sam na Malti nekoliko meseci, tokom cele turističke sezone, jer kod kuće nisam našao neki bolje plaćen posao. Mada sam i tamo radio nekoliko poslova kako bih zaradio dovoljno. Ranije sam radio i u Slovačkoj i u Austriji. Ove godine sam opet planirao da odem negde, ali svima je poznato iz kojih razloga se taj plan odlaže", prenosi nam svoje iskustvo stečeno tokom rada u inostranstvu, Matija Mićić-Bućić.
Kaže da je čuo za neke mere koje predlažu ministri, ali kako dodaje misli da je sve to na nivou neke opšte priče.
"Bavio bih se poljoprivredom, interesuje me ta oblast, naročito organska proizvodnja. Ali država bi, ako želi da pomogne, to trebalo da radi konkretnije, da nam objasni pod kojim bi se tačno uslovima zaduživali, udruživali u zadruge, nastupali na tržištu".
On podseća da su u selima često loši putevi i treba ih obnoviti. Osim toga, živimo u 21. veku, danas se radi isključivo mašinama, koje mnogi sebi ne mogu da priušte.
"Ja konkretno ne posedujem obradivo zemljište, bilo bi dobro i kada bi država ponudila na korišćenje napuštena imanja, kojih je u Srbiji sve više, pogotovo u planinskim selima", kaže Matija. Dodaje da se na Maltu ne bi vraćao, jer mu prethodno iskustvo govori da će tamo biti sve manje prilike za rad u turizmu. Dve zadnje sezone su, objašnjava, bile dosta lošije nego prethodnih godina.
Nenad iz Beograda, već više godina živi na jednom od malteških ostrva i bavi se majstorskim poslovima.Što se tiče poziva minstra Krkobabića, kaže da država prvo treba da bude uverljiva, da jasno ponudi šta može, pa tek onda da pozove ljude iz inostranstva.
"Imam drugara koji u Vojvodini obrađuje oko 150 hektara zemlje. Kad je od države tražio još 50 ili 10 hektara prve klase, oni su tu zemlju dodelili stočarima. Kako bi bilo da se ja vratim koji sam iz Beograda? Onda bi morali da mi daju neku zemlju i mehanizaciju. Gde, to je pitanje? I pod kojim uslovima? Na Staroj planini ima pašnjaka za milion i po hiljada ovaca a iskorišćeno je svega za oko 100 hiljada".
Nenad, koji je inače, godinama pre odlaska u inostranstvo radio u jednom beogradskom preduzeću, ponudu ministra Krkobabića vidi kao predizbornu. A da li postoje realne osnove za život i rad na srpskom selu?
Odgovori na to pitanje su različiti i zavise od toga gde se posao pokreće.
Biljanu Dragutinović iz Mokre Gore, pitali smo kakvi su uslovi u tom mestu koje, zahvaljujući etno selu "Mećavnik" i turističko-muzejskoj železnici "Šarganska osmica" uspeva da zadrži meštane i privuče posetioce.
"Šanse za dobru zaradu ovde usko su povezane sa turizmom. Dobar deo onoga što proizvedemo i napravimo, počevši od vunene odeće, pčelarskih proizvoda, raznih alkoholnih pića, prodajemo turistima koji dolaze da obiđu "Drvengrad" i "Šargansku osmicu".Kako kaže, velika olakšica im je to što ne plaćaju zakup tezge koja se nalazi u okviru "Mećavnika".
Prema njenim rečima, to im je omogućila uprava etno sela, kako bi pomogla plasman domaćih proizvoda.
"Mnogi ljudi su počeli i da izdaju apartmane. Mokra Gora je veoma atraktivna kao turistička destinacija, a sve to, kad se sabere, govori o dobrim šansama za ostanak na selu, barem ovde" kaže Biljana. Objašnjava da ona, konkretno, ne koristi nikakve državne subvencije, ali smatra da bi one dosta pomogle ljudima u selima koja su manje posećena.
Ostavi komentar