Na potrese koji su pogodili globalno tržište nafte i derivata, Srbija je reagovala kao većina zemalja, ograničavanjem cena, ali samo za dve vrste i u prodaji na malo. Benzinske stanice nekoliko velikih domaćih i stranih lanaca to je samo donekle pogodilo, jer većina ima i veleprodaju u kojoj ograničenja cene nema
Ali, mali distributeri goriva našli su se u makazama, jer troškove poslovanja ne pokriva razlika između nabavne cene u skladištima i rafineriji i prodajne koju je država limitirala.
U Srbiji, prema javnom registru, posluje 1.559 benzinskih stanica, ali sa gotovo dve trećine, tačnije 952 upravlja dvadesetak velikih igrača koji drže lance od najmanje deset pumpi. Na vrhu liste je Naftna industrija Srbije, sa 322 registrovane pumpe, sledi Lukoil i Knez Petrol sa po više od stotinu, zatim OMV i Mihajlović sa po više od 60, pa EKO i MOL sa po preko 50. Oni su uglavnom uvoznici derivata, imaju svoja skladišta i veleprodaju, pa lakše podnose teret ograničenih cena u trgovanju na malo, ali su zato suočeni sa oštrom međusobnom konkurencijom.
„Geopolitička situacija je uzrokovala destabilizaciju u celom svetu, uključujući jake inflatorne pritiske, a naročito promene na tržištu nafte i naftnih derivata. Ovo je izazvalo potrebu za promenom regulativa i regulisanjem cena kako bi se kontrolisala inflacija i obezbedilo sigurno snabdevanje tržišta. Na te izazove odgovorili smo traženjem alternativnih rešenja, optimizacijom procesa rada, uštedama, podigli smo nivo zaliha, aktivirali dodatne izvore i puteve snabdevanja i stavili fokus na proširenje asortimana u cilju diverzifikacije prodajnog portfolija. U situaciji kada cenu goriva ne formira tržište, jedini način da se izdvojimo od konkurencije je da garantujemo našim kupcima adekvatan asortiman, kvalitetno MOL EVO gorivo i visok nivo usluge“, kaže za B&F Milenko Janković, direktor MOL Serbia.
On dodaje da se radilo i na proširenju mreže stanica ali i na uvećanju ponude koju dopunjuju i kafeterije sa Fresh Corner proizvodima, kafom, hot dogom, sendvičima. Predstavljeni su i novi proizvodi njihove robne marke – energetsko piće JIM i čips – Crunch & Go. Poseban fokus stavljen je na MOL Plus klub program lojalnosti i promenom uslova, kupcima su omogućeni dodatni poeni za kupovinu.
Sve veća „potrošnja“ neraspoređene dobiti
I drugi lanci su razvili dodatne usluge. Neki od njih preko lojaliti kartica nagrađuju potrošače, drugi su povećali asortiman u prodavnicama, dodali ugostiteljske, čak i turističke sadržaje, a dečja igrališta su već uobičajena, posebno ako su lokacije benzinskih stanica van gradova ili na autoputevima.
Međutim, malim distributerima goriva mnogi od tih dodatnih sadržaja nisu isplativi, a prema rečima Milana Rakića, predsednika Udruženja vlasnika privatnih benzinskih stanica, u ovim uslovima oni nemaju ni razloga da se bore za kupce, jer što više prodaju, to su u većem gubitku.
„Udruženje okuplja vlasnike oko 360 pumpi, koji imaju od jedne do tri ili četiri stanice, a od stupanja uredbe na snagu rade sa bruto maržom od 4,5 do pet odsto. Od toga, jedan procenat odlazi na proviziju za plaćanje karticama, zatim se skida PDV, a od onoga što ostane ne mogu da se pokriju troškovi prevoza, radne snage, kao ni ostale obaveze iz poslovanja, pa već mesecima rade sa gubitkom. Niko od njih još nije najavio zatvaranje pumpi, veruju da će doći bolje vreme. A suština je da se teret državnih nameta pravilnije rasporedi na ceo lanac, od rafinerije, preko veleprodaje do maloprodaje a ne da se samo ograniče cene za krajnje potrošače, jer su onda najugroženiji učesnici iz sredine tog niza. U međuvremenu, evo skoro godinu dana kako malim distributerima minus pokriva neraspoređena dobit iz prethodnog perioda“, kaže Rakić.
Objašnjava da već decenijama u vertikali tog tržišta vladaju anomalije zbog čega se i dešava da nafta na svetskom tržištu pojeftini, da se akcize smanje za 20 odsto ili za oko 12 dinara, a da se ništa od toga ne odražava na cenu koju plaćaju potrošači.
Pumpa kao dodatna usluga
Ipak, nisu svi vlasnici malih pumpi podjednako ugroženi. U grupaciji onih sa po jednom benzinskom stanicom veliki je broj firmi koje su vezane za neku veću kompaniju, pa je to dodatna usluga koja im privlači klijente, tako da mogu da pokriju minus koji trenutno prave prodajući gorivo. U toj kategoriji su veće firme koje se bave međunarodnim ili unutrašnjim transportom, nalaze se uz glavne saobraćajnice i otvorile su za treća lica parkinge- odmorišta, gde vozači mogu da provedu obaveznu višečasovnu pauzu i da pri tom imaju na raspolaganju tuševe, restorane, auto-servise, pa i gorivo.
Ali, ne posluju svi kao velike firme u profitabilnim granama kao što je prevoz roba. Mnogi su benzinske pumpe otvorili nakon što su ranije započeli posao u nekoj drugoj grani. Tako se stanice nalaze u okviru preduzeća koje se bave održavanjem i popravkom vozila, pa kao dopuna u proizvodnji predmeta od čvrste plastike ili, uz naizgled nespojivu mlinsku industriju. Najteže je onima koji kao dopunu imaju neku sezonsku delatnost, poput turizma.
Vlasnik i direktor Šeik petrola iz Negotina, Slaviša Đurđević kaže da je najlošije rešenje ako se gubitak pokriva iz kredita, ali da će neki biti primorani i na taj korak kako bi preživeli. On uz benzinsku pumpu na ulazu u Negotin ima hostel sa 15 dobro opremljenih soba, ali kaže da van sezone ni to neće mnogo pomoći.
„Potrudiću se da ne budem u gubitku, jer će to kasnije da mi smeta ako hoću da uzmem neki kredit, ali je činjenica da smo poslednjih meseci, od kada su cene goriva počele da luduju, u minusu. Najveći je problem to što država nas sprečava da zaradimo, a omogućava da veleprodaja divlja. Nemam načina da popravim stanje ni privlačenjem novih kupaca jer je Negotin malo mesto a imamo sedam pumpi, velika je konkurencija. Sreća je da imamo mnogo gastarbajtera koji nas malo osveže kada dođu tokom leta, ali ne možemo da radom za tri meseca pokrijemo celu godinu“, žali se Đurđević.
Teret ograničenih cena neće biti preveliki ni za one sa nekoliko stanica ukoliko im to nije glavna i jedina delatnost, poput firme MK Logistika u kojoj je suvlasnik sa oko 50 odsto udela MK Grupa, a tri pumpe se nalaze na lokacijama uz fabrike. Takvoj grupi kompanija najbitnije je da obezbede sigurnost snabdevanja za svoj kor biznis, na koji mogu da preliju uvećane troškove.
Svi nivelišu cene prema NIS-u
Ubedljivo najteže prolaze vlasnici po nekoliko benzinskih stanica koji nemaju ništa dodatno u registraciji. To potvrđuje Stevica Maksimović, koji sa suprugom Draganom, vlasnicom i direktorkom, upravlja firmama Gaga Oil i Max Petrol, u okviru kojih rade po dve benzinske stanice. Kaže za B&F da posluju sa mnogo problema, pogotovu što su dve pumpe u zakupu, pa je renta dodatni trošak.
„Ni sam ne znam kako opstajemo. Kupujemo od petka do petka, ne znamo kakva će biti cena, ne možemo da planiramo, a desi se i da ostanemo tokom nedelje bez goriva, ne može se uvek proceniti kolika će biti prodaja. Mi nemamo dodatne delatnosti, kada bi sada pokušali nešto da dodamo to bi bio dodatni trošak. Uvećane troškove ne možemo da pokrijemo ni iz proizvoda koji se prodaju na pumpama a čije cene nisu limitirane, to su aditivi čija je potrošnja mala. Jedini izlaz je da se limitiranje cena ukine, da se vrati na slobodno formiranje ali da pri tom bude lojalna konkurencija, da se ne daju NIS-u privilegije, već da svi imamo iste uslove“, kaže Stevica Maksimović.
On precizira da je za vlasnike benzinskih pumpi dodatni problem to što država subvencioniše gorivo za poljoprivrednike, ali samo ako kupuju na NIS-ovim pumpama.
„Ne vidim zašto to nije dato svima, jer je ovako konkurencija nelojalna. NIS ratarima prodaje dizel za 179 dinara po litru, a kada mi nabavljamo dizel iz njihove rafinerije, prodaju nam za preko 200 dinara po litru. Razlika je i do 40 dinara, zašto bi onda iko kupovao na manjim stanicama. Ne pomaže nam ni to što možemo da se snabdevamo iz više skladišta, kod Lukoila, OMV-a ili Petrola, jer su cene ujednačene, svi ih nivelišu prema NIS-u koji diktira i u sektoru veleprodaje i u maloprodaji“, naglašava Maksimović.
Ostavi komentar