Kako je nekadašnja najbogatija zemlja sveta na putu da i bukvalno potone?

U vreme sticanja nezavisnosti 1968. godine, Nauru je bila najbogatija zemlja na svetu po glavi stanovnika zbog svojih ogromnih nalazišta

Detalj sa Naurua

Međutim, fosfat je presušio 1980-ih.

Nauru, ostrvska država u zapadnom delu Tihog okeana, prostire se na 21,2 kvadratnih metara. Ostrvo ima obalu dugu 30 kilometara, a zbog intenzivnog rudarenja uništeno je više od 80 odsto njegove površine.

Prema popisu iz 2011. godine, Nauru je imao 10.084 stanovnika koji su prvenstveno živeli u obalskoj ravnici na zapadnoj i južnoj strani ostrva.Službeni jezici su nauruanski i engleski, a glavni grad ne postoji.

Što se tiče privrede, ona se početkom 2000-ih uglavnom zasnivala na izdavanju ribolovnih dozvola stranim čamcima i eksploataciji fosfata, a ostala je zavisna od međunarodne pomoći.

Nauru ima pet kilometara industrijskih pruga i 41 kilometar puteva, piše Večernji list.

Nauru je postao poverenička teritorija UN 1947, pod upravom Velike Britanije, Australije i Novog Zelanda.

Autonomiju je stekla 1966. godine, a nezavisnost 1968. godine. Krajem 1990-ih, teška ekonomska kriza izazvala je političku nestabilnost u zemlji.

Portal Enjoy Travel istakao je da se ostrvo nekada zvalo "Prijatno ostrvo", ali da je sada jedna od najslabije posećenih zemalja na svetu. On je napisao da ga godišnje poseti oko 200 turista. Ostrvo se nalazi 3.000 kilometara od severoistočne obale Australije i udaljeno je 4,5 sata leta od Brizbejna.

Eksploatacija fosfata ostavila je unutrašnjost ostrva skoro potpuno neplodnom.

U vreme sticanja nezavisnosti 1968. godine, Nauru je bio najbogatija zemlja na svetu po glavi stanovnika zbog svojih ogromnih rezervi. Međutim, fosfat je presušio 1980-ih i privreda je propala.

Iskopavanje fosfata je nastavljeno 2005. godine kada su zvaničnici pronašli sekundarno ležište, ali je trajalo samo još deset godina.

Bilo je diskusija o premeštanju celokupnog stanovništva Naurua na ostrvo blizu Kvinslenda u Australiji. Stručnjaci su verovali da će Nauru postati nenaseljen do sredine 1990-ih. Ugroženi uticajem klimatskih promena i razoreni eksploatacijom fosfata, naučnici su verovali da je pejzaž toliko oštećen da bi ulaganje u restauraciju bilo preskupo.

Nauruanci su se usprotivili toj ideji i odlučili da ostanu.