Kako izgleda život srpskog frilensera?

Prosečan frilenser u Srbiji je osoba u tridesetim godina sa završenim fakultetom i bavi se tim poslom kako bi izdržavala sebe ili jednu i više osoba u porodici, a kojoj je to jedini izvor prihoda

Frilenser pri tom ne ostvaruje pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, i to često uzimaju kao najveću manu svog posla.

Rezultati pokazuju da da većina radnika na internetu (77,8 odsto) zarađuju do 1.000 evra, a da zarada prosečnog frilensera iznosi oko 700 evra. Malo više od petine frilensera (22,7 odsto) zarađuje preko 1.000 evra, pokazuju rezultati istraživanja koje je sprovelo Udruženje radnika na internetu.

To udruženje očekuje, kako je navelo, da će biti uključeno u radnu grupu za izradu Zakona o fleksibilnim oblicima rada.

Udruženje je u periodu od 25. juna do 10. jula sprovelo anketu "Ko su radnici na internetu, čime se bave i šta im treba?" kako bi se dobilo više informacija o ovoj raznorodnoj, a mnogobrojnoj zajednici neformalnih radnika koja, kako je navedeno, ne uživa nikakvu pravnu sigurnost niti socijalnu zaštitu.

Kažu da je od izuzetne važnosti da radna grupa ima na raspolaganju rezultate istraživanja da bi, uz uvažavanje činjenica i potreba desetina hiljada ljudi koji prihoduju radom preko interneta, usvojili adekvatan zakon.

Anketa je bila objavljena na društvenim mrežama da bi bila javno dostupna svima koji žele da je popune i poslata je mejlom članovima Udruženja. Anketu je popunilo 797 osoba. Takođe, anketa pokazuje da se frilensingom u Srbiji pođednako bave žene (49,2 odsto) i muškarci (50,8 odsto).

Ovo se može dovesti u vezu sa podatkom da su delatnosti kojima se pretežno bave žene trenutno u usponu, poput prevođenja i držanja časova, kažu u udruženju. Takođe se primećuje pomeranje starosne strukture naviše, odnosno oko 60 ispitanika ima između 18 i 35 godina, što znači da je ostatak ispitanika stariji od 35. Najveća koncentracija je u grupi od 26 do 35 godina - 51 odsto.

Većina (80 odsto) ima više i visoko obrazovanje, broj frilensera sa srednjom stručnom spremom takođe je značajan (19,8 odsto), a gotovo da nema onih koji imaju samo osnovno obrazovanje (manje od jedan odsto).

Jedan od najvažnijih rezultata ankete jeste podatak o procentu frilensera kojima je ovaj vid delatnosti jedini izvor prihoda (77,7 odsto). Prethodnih meseci, u toku "frilenserske krize", bili smo svedoci mnogobrojnih dezinformacija gde su frilenseri bili označavani kao sezonski radnici, jutjuberi i influenseri koji se ovim poslom bave pretežno iz hobija.

Anketa nedvosmisleno govori da je ovaj oblik posla nešto od čega ljudi žive, plaćaju račune i tekuće obaveze, izdržavaju svoje porodice i da buduće poresko rešenje mora imati to u vidu.

Sledeći podatak nam ukazuje na još jednu socijalnu odliku frilensera i značaj opstanka ovog vida privređivanja - većina frilensera (53 odsto) izdržava jednog ili više članova porodice.

U pogledu prava na penzijsko i invalidsko osiguranje, analiza podataka pokazala je da je situacija očekivano loša i zabrinjavajuća. Naime, dve trećine frilensera ne ostvaruje ova prava ni po jednom osnovu.

Spektar zanimanja je izuzetno raznolik, a izdvaja se narastajuća grupacija predavača jezika (36,5 odsto), što ne predstavlja iznenađenje, budući da se ova industrija brzo razvija i na globalnom nivou zbog velike potražnje na azijskom tržištu.

Frilenseri koji rade u oblasti informacionih tehnologija na drugom su mestu sa 18 odsto, a za njima oni iz oblasti umetnosti (9,3 odsto) i marketinga (8,7 odsto). Tu su i ostala zanimanja poput prevođenja, pisanja, rada na društvenim mrežama i pružanja konsultantskih usluga iz raznih oblasti.

Što se tiče motivacije za bavljenje frilensingom, dominiraju tri odgovora: nemogućnost nalaženja posla u domaćim kompanijama, fleksibilnost u radu, kao i mogućnost veće zarade od one u Srbiji.

Dve trećine frilensera radi do 40 sati nedeljno, a jedna četvrtina preko 40 sati. Čak 85 odsto frilensera radi za strane poslodavce, a više od polovine koristi digitalne platforme za obavljanje posla ili pronalaženje poslodavaca i klijenata.

Gotovo polovini frilensera zarada se obračunava po satu, potom sledi mesečno obračunavanje, a za njim plaćanje po završenom projektu. Više od polovine radnika na internetu ne određuje cenu svoga rada. Situacija je bolja kod odlučivanja o tome koliko će vremena provesti radeći i kada će raditi - 56 odsto samostalno odlučuje o tome.

Tako 48 odsto frilensera ima samo jednog klijenta ili radi samo za jednog poslodavca, 30 odsto ima od dva do pet klijenata, a ostali preko pet nalogodavaca ili klijenata. Poslodavci su uglavnom pravna lica 36 odsto, fizička lica 20 odsto, mešovito 30 odsto, a ostatak naših ispitanika se izjasnio da ne zna poslovni status svojih klijenata ili nalogodavaca.

Takođe, 94 odsto frilensera je izjavilo da ne sklapa nikakav ugovor ili da taj ugovor nema nikakav značaj u pravnom sistemu Srbije, odnosno da ne pruža nikakve garancije da će se poslodavac držati onoga što je ugovorom zaključeno.

Čak 27 odsto poslodavaca uslovljava frilensere da isključivo rade za njih, odnosno da imaju samo jednog poslodavca.

Nadalje, samo 24,8 odsto ispitanika misli da im poslodavac dozvoljava da saradnju nastave kao preduzetnici, dok 19,3 odsto zna da tu opciju nema.

Zarade frilensera variraju i gotovo se dele u jednake platne razrede - do 200 evra - sedam odsto, do 400 evra - 17,2 odsto, do 600 evra 18,8 odsto, do 800 evra 18,9 odsto, do 1.000 evra 15,4 odsto, do 2.000 evra 15,2 odsto, do 3.000 evra 4,4 odsto, a preko 3.000 evra 3,1 odsto.

Što se tiče troškova poslovanja i procenata zarade koje izdvajaju za njih, kod trećine frilensera oni iznose do 10 odsto, kod druge trećine oko 20 odsto, a za preostalu trećinu oni iznose od 30 odsto do 50 odsto prihoda.

Upoređivanjem ova dva podatka može se zaključiti da je neto prosečna zarada frilensera oko 560 evra nakon što oduzmemo troškove poslovanja.

Nešto manje od polovine ispitanika se izjasnilo da su im prihodi neravnomerno raspoređeni tokom godine, četvrtina nije uopšte ustalila svoje prihode, a za više od 35 odsto je bilo potrebno da se frilensingom bave dve ili više godina da bi ostvarili ravnomerno prihodovanje. Poslednja grupa pitanja odnosi se na mogućnosti i očekivanja radnika na internetu i održivosti bavljenja ovom delatnošću u budućnosti.

Na pitanja o tome da li su na neki način regulisali svoje poslovanje u nekoj od zakonski postojećih kategorija preduzetnika, 83 odsto frilensera je odgovorilo da svoju delatnost nije regulisalo ni na koji način, odnosno rade isključivo kao fizička lica, dok je 15 odsto registrovano kao preduzetnici, a manje od dva odsto frilensera je zaposleno u nekoj domaćoj firmi, te im frilensing donosi dodatnu zaradu.

Na pitanje "Da li smatrate da je potrebno uvesti novu pravno-poresku kategoriju koja bi se odnosila isključivo na radnike na internetu" 97 odsto je odgovorilo sa "da".

Nastavak bavljenja frilensingom u Srbiji 90 odsto radnika na internetu vezuje za rešavanje njihovog zakonskog statusa i budućeg poreskog opterećenja, navodi udruženju.

Udruženje navodi da se sa strepnjom očekuje 1. januar 2022, jer poreska računica kojom neoporezivi prihod iznosi samo 18.300 dinara na mesečnom nivou, nepriznavanje normiranih troškova, a uz poresku stopu od čak 55,8 odsto za poreze i doprinose, za ogromnu većinu frilensera znači kraj bavljanje svojim poslom.

Ukoliko se frilenser registruje kao preduzetnik, pod uslovom da poslodavac nastavi saradnju sa njim kao preduzetnikom, ostaju visoki rizici za održivost poslovanja. Za mnoge delatnosti poreski nameti su veoma visoki, sledi velika nesigurnost od prolaska testa samostalnosti, kao i uvek prisutna nepredvidivost ostvarivanja stalnih prihoda.

Primera radi, frilenseri koji se bave predavanjem stranih jezika, a žive u Beogradu, samo za troškove paušala morali bi mesečno da izdvajaju oko 50.000 dinara, što bi za onog koji zarađuje prosečnih 700 evra značilo da mora da državi daje dve trećine svog prihoda.