Kako će izgledati grejanje naredne zime?

Kriza u Ukrajini uzburkala je svetsko energetsko tržište. Kako se Srbija snalazi u novonastaloj situaciji? Ko može relativno mirno da čeka zimu, a ko je već sad u panici – istražila reporterka DW

Nakon što je potpisan ugovor o snabdevanju prirodnim gasom iz Rusije, Srbija je kupila malo socijalnog mira za svoje građane za predstojeću zimu. Po tom novom ugovoru, predviđeno je snabdevanje za naredne tri godine u količini od 2 milijarde m3 na godišnjem nivou. Sudeći po zvaničnim podacima, oko 25 odsto građana Srbije koji su priključeni na daljinsko grejanje, ili se greju na gas, nemaju razloga za brigu.

S druge strane, među ostalima koji se greju na drva, ugalj, pelet ili struju, panika je već duže vreme prisutna. Pelet je od prošle godine sa 30.000 poskupeo na 42.000 po toni, a drva za ogrev kojim se greje gotovo polovina stanovništva Srbije sa 4.500 na 8.000, negde čak i 9.000 dinara po metru kubnom.

Drvo za ogrev sve skuplje

Nišlija Đorđe Savić objašnjava da je prošle godine 20 metara drva plaćao po ceni od 4.500 dinara, a sečenje 750 dinara po metru.

„I to mi je nestalo pre nego što je počelo lepo vreme. Ove godine sam kupio prvo 12 metara po ceni od 7.000 dinara, drugu turu od 6 metara posle manje od mesec dana sam platio 8.000 dinara. Sečenje je ove godine 1.000 dinara. Znači, sve je skuplje, a ja još nisam kupio onoliko koliko mi je potrebno. Moram nekako da kupim još 4 metra, i to što pre“, kaže ovaj Nišlija.

Na kvantaškoj pijaci u Nišu gde se prodaje drvo za ogrev, prodavci kažu da cena konstantno raste. Razlog je, smatraju, poskupljenje goriva, ali i velike kiše. Posebna potražnja za predstojeću zimu je u Vojvodini, kaže nam jedan od prodavaca, i to znatno veća nego prethodnih godina. Objašnjava da, iako su mnogi do sada koristili gas, plašeći se da gasa neće biti, po drva dolaze na jug Srbije. Kako dolaze sopstvneim prevozom, kupuju bukvu za 7.300 po metru kubnom.

Da li će drva za ogrev biti još skuplja, mišljenja su na ovom stovarištu podeljena. Dok jedni misle da će nastaviti da poskupljuje sve do jeseni, drugi su mišljenja da će cena pasti jer mnogi ove zime prelaze na grejanje na struju koje se, kako kaže, u ovom trenutku najviše isplati.

Ugalj – socijalna kategorija

Ugalj i dalje spada u socijalnu kategoriju, pa se još od 2013. cena uglja i dalje kreće između 9.200 dinara do 11.500 dinara po toni, za DW kaže komercijalni direktor stovarišta uglja Monicom, Slaviša Stojković.

Ovo je najveće stovarište u Srbiji, a nalazi se u Nišu, Leskovcu, Sokobanji i Loznici.

Dok je cena domaćeg uglja nepromenjena, to ne važi za ugalj iz izvoza, kaže Stojković.

„Taj ugalj iz uvoza je poskupeo, a evo šta znači uvoz: zbog situacije u Rusiji i Ukrajini, ugalj ne dobijamo sa tih strana. Ugalj dolazi iz Bosne iz rudnika mrkog uglja koji je veoma kvalitetan, i iz Obilića sa Kosova dobijamo sušeni i sirovi ugalj. To je ugalj prvenstveno za šporete“, kaže komercijalni direktor stovarišta Monicom.

Utovar uglja

„Najveći problem juga je problem u Sokobanji, gde rudnik ne radi već treći mesec zbog pogibije rudara. Kolubara takođe već tri meseca ne prodaje ugalj građanima, a nedavno je rečeno da neće ni stovarištima uglja. Ali, činjenica je da cene uglja iz domaćih rudnika nisu povećane“, kaže Slaviša Stojković i podseća da nije poskupela ni struja. On veruje da je to zbog socijalnog mira. Naglašava da stovarišta Monicom imaju dovoljne količine uglja, i za kotlove i za šporete.

A struja?

Da li će struja poskupeti, i da li će zbog povećanog broja građana koji se greju na struju možda doći do nestašice struje, pitali smo Ministarstvo rudarstva i energetike.

U odgovoru za DW kažu da je „Srbija jedna od retkih zemalja u kojoj se nakon početka krize u Ukrajini cena struje nije menjala, a i inače je među najnižima u Evropi“.

U Ministarstvu ipak podsećaju da saglasnost na cenu električne energije daje Agencija za energetiku.

„U ovom trenutku, po svemu čime raspolažemo, ne očekuju se nestašice ili restrikcije. EPS trenutno uvozi deo potrošnje električne energije, a država je omogućila tom preduzeću da uveze i ugalj koji nedostaje dok ne podigne sopstvenu prodizvodnju na nivo koji je potreban. Sa svim što EPS sada ulaže i preduzima, pre svega na kopovima, trebalo bi da početkom 2024. imamo proizvodnju električne energije koja može da pokrije naše potrebe“.

Ko se greje na gas ili struju – ne mora da brine

Prema izjavama Ministarstva za energetiku, mirni mogu da budu i oni što se greju na gas, i oni što se greju na struju. Ipak, profesor sa Ekonomskog fakulteta u Nišu, Boban Stojanović, iako ugovor između Rusije i Srbije o snabdevanju gasom vidi kao povoljan za Srbiju, smatra da je problem rešen samo na određeno vreme.

Srbija sasvim zavisi od ruskog gasa koji sada nabavlja po povoljnoj ceni. Dotok bi prestao jedino ako bi EU krenula u totalne sankcije, pa Bugarska zaustavila protok ruskog gasa. Tada bi Srbija ostala u nebranom grožđu.

„Dobar je jer je cena gasa vezana za cenu nafte. To omogućava oscilacije od 30% gore ili dole, što će zavisiti od kretanja cene nafte“, smatra prof Stojanović, ali problem vidi u tome što je Srbija 100% vezana upravo za ruski gas, zbog čega tvrdi da Srbija mora tražiti alternativna rešenja.

„Sloboda je mogućnost izbora, ako nemate izbor, onda nemate ni slobodu. Srbija mora prvo da se pobrine za nabavku 800 miliona kubnih metara gasa koji joj nedostaju. Gasni aranžman sa Rusijom napravljen je samo za deo snabdevanja, doduše veći deo potreba Srbije, ali jedan dobar deo ostaje kao problem. Taj deo će biti plaćen drugim, najverovatnije višim cenama“, smatra naš sagovornik. Ističe da se kraj energetskoj krizi ne vidi.

Oko alternativnih rešenja u cilju sigurnijeg snabdevanja gasom, u nadležnom ministarstvu za DW kažu da „je već započeta izgradnja gasne interkonekcije sa Bugarskom sa kojima ćemo diversifikovati rute snabdevanja i omogućiti snabdevanje prirodnim gasom i od drugih dobavljača, uključujući prirodni gas iz Azerbejdžana i sa tzv. LNG Terminala u Aleksandropoulisu“.

Iako nadležni uveravaju da razloga za paniku nema, građani Srbije nemaju mnogo poverenja u te priče. Đorđe Savić sa početka priče kaže da bi odavno prešao na grejanje gasom, ali je početna investicija od 3.000 evra prevelika za rizik da gasa nestane. Iako, kako kaže, mrzi zimski period upravo zbog toga što mora da nabavlja drva i da loži, ovo rešenje je još uvek jedino za njegovo domaćinstvo.