Globalna ekonomija i međunarodna trgovina suočavaju se sa novim potresom nakon što je američki predsednik Donald Tramp prošle noći predstavio listu "recipročnih carina", koje će pogoditi gotovo sve zemlje sveta. Za Srbiju ova odluka predstavlja ozbiljan ekonomski izazov, koji preti da ugrozi privredni rast i ekonomiju u celini
Prema objavljenim dokumentima, Trampova administracija uvodi minimalne carine od 10 odsto na robu iz svih zemalja sveta. Međutim, za zemlje koje Amerika smatra da su nametnule prepreke za američku robu, carine će biti znatno više, a izračunate prema posebnoj formuli koja je takođe predstavljena u sredu.
Srbiji je određena stopa od 37 odsto, što predstavlja jedan od najviših nameta među evropskim zemljama. Prema dokumentu Bele kuće, opšta stopa od 10 odsto stupa na snagu 5. aprila 2025. u 00:01, dok će individualizovane više stope (poput stope od 37% za Srbiju) stupiti na snagu 9. aprila 2025. u 00:01.
Recipročne carine su izračunate kao carinska stopa potrebna za balansiranje bilateralnih trgovinskih deficita između SAD i svakog od naših trgovinskih partnera, navodi se u saopštenju Kancelarije trgovinskog predstavnika Sjedinjenih Američkih Država (U.S. Trade Representative's Office).
U slučaju Srbije, visoka stopa od 37% sugeriše da je američka administracija procenila da Srbija nameće značajne barijere za američke proizvode, navodno čak 74 odsto u nekom obliku efektivnih trgovinskih prepreka (ako se uzme da je recipročna stopa pola od onoga što zemlja "naplaćuje" SAD). Ova računica obuhvata ne samo carine, već i regulatorne troškove ili druge faktore koji otežavaju pristup američke robe srpskom tržištu.
Za razliku od Srbije, zemlje poput Hrvatske, Mađarske, Rumunije, Bugarske i Slovenije, kao članice EU, verovatno imaju usklađenije trgovinske politike sa SAD, kroz širi okvir pregovora EU-SAD, što im je omogućilo uvođenje minimalne stope od 10 odsto. Crna Gora i Kosovo imaju niže stope od 10 odsto, jer nemaju toliko izražene trgovinske deficite ili barijere prema SAD.
U dokumentu američke administracije se objašnjava složena metodologija proračuna:
"Za izračunavanje recipročnih carina, korišćeni su podaci o uvozu i izvozu Biroa za popis SAD za 2024. godinu. Elastičnost cene uvozne tražnje postavljena je na 4, a elastičnost uvoznih cena u odnosu na carine je 0,25. Ovaj proračun zasniva se na pretpostavci da su postojani trgovinski deficiti posledica kombinacije carinskih i necarinskih faktora koji sprečavaju uravnoteženje trgovine".
Za poređenje, zemljama Evropske unije nametnuta je carinska stopa od 20 odsto, Kini 34 odsto. Bosna i Hercegovina pogođena je sa 35 odsto, Severna Makedonija sa 33 odsto, a Slovenija, Hrvatska, Mađarska, Rumunija i Bugarska sa minimalnih 10 odsto.
Važno je napomenuti da iz ovih novih carina postoje izuzeća za određene kategorije proizvoda: čelik, aluminijum, automobile, bakar, farmaceutske proizvode, poluprovodničke komponente i drvnu građu. Međutim, ovo nisu olakšice, za ove proizvode važiće posebni carinski režimi koji će biti naknadno određeni.
Iako SAD nisu među najvećim direktnim trgovinskim partnerima Srbije, izvoz na američko tržište nije zanemarljiv. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija godišnje izvozi robu u vrednosti od 85-110 miliona evra direktno u SAD.
Struktura ovog izvoza je raznolika: metalni proizvodi i delovi (35-40 miliona evra godišnje), prehrambeni proizvodi uključujući smrznuto voće (20-25 miliona evra), električna oprema i mašine (15-20 miliona evra), oružje i municija (10-15 miliona evra), kao i gumeni i plastični proizvodi (5-10 miliona evra).
Sa novom carinom od 37%, srpski proizvodi će biti znatno manje konkurentni na američkom tržištu. Prema procenama autora, to bi moglo dovesti do smanjenja direktnog izvoza za 30-40 miliona evra godišnje. Jednostavno rečeno, proizvod koji je koštao 100 dolara sada će na američkom tržištu koštati 137 dolara, što će mnoge američke kupce navesti da potraže jeftinije alternative.
Međutim, mnogo veći problem od direktnog izvoza u SAD predstavlja činjenica da je Srbija duboko integrisana u evropske proizvodne lance. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za prva dva meseca 2025. godine, čak 60 odsto ukupnog srpskog izvoza (2,8 milijardi evra) odlazi u zemlje EU, koje će biti pogođene carinom od 20 odsto.
Ovo znači da će srpski proizvodi koji se ugrađuju u evropske finalne proizvode namenjene američkom tržištu indirektno biti pogođeni, čak i ako Srbija nikada nije direktno izvozila u SAD.
Analiza najugroženijih sektora otkriva pune razmere potencijalnih ekonomskih šteta po srpsku privredu.
Metalska industrija, koja je ostvarila izvoz od 470,6 miliona evra u prva dva meseca 2025. (sa impresivnim rastom od 20,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu), sada je pod udarom. Značajan deo srpskog čelika i metala koristi se u evropskim proizvodima koji završavaju na američkom tržištu. Kada ti evropski proizvodi postanu skuplji zbog carine od 20 odsto, tražnja za srpskim metalima će opasti. Procenjeni godišnji gubitak: približno 27 miliona evra.
Automobilska industrija je posebno ranjiva. Izvoz ovog sektora iznosio je 388,8 miliona evra u prva dva meseca 2025., ali već beleži pad od 22,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Više od 60 odsto srpskih automobilskih komponenti ugrađuje se u evropske automobile, od kojih značajan deo završava na američkom tržištu. Sa novim carinama, procenjuje se da bi ovaj sektor mogao izgubiti dodatnih 45 miliona evra godišnje, što bi ugrozilo oko 560 radnih mesta samo u ovom sektoru.
Električna oprema i mašine, sektor koji je već pod pritiskom sa padom od 35,4 odsto (izvoz od 330,4 miliona evra za prva dva meseca 2025.), mogao bi izgubiti dodatnih 19 miliona evra godišnje. Poljoprivreda i prehrambena industrija, jedan od najuspešnijih izvoznih sektora sa rastom od 17 odsto i izvozom od 474 miliona evra u prva dva meseca 2025.godine, takođe će osetiti posledice.
Srbija je poznat izvoznik voća, posebno malina, koje se prerađuju u EU i zatim izvoze u SAD. Procenjeni godišnji gubitak iznosi oko 20 miliona evra, što će se verovatno odraziti i na otkupne cene za srpske poljoprivrednike.
Industrija gume i plastike, sa izvozom od 379,9 miliona evra i rastom od 9,5 odsto, mogla bi izgubiti oko 13 miliona evra godišnje, prvenstveno zbog smanjene potražnje iz automobilskog sektora.
Kada se saberu direktni i indirektni efekti, dobijamo ukupan finansijski udar na srpsku privredu od 135-175 miliona evra godišnje, što predstavlja približno 0,3-0,4% našeg bruto domaćeg proizvoda. Važno je naglasiti da ovo predstavlja samo prvu rundu efekata - neposredne posledice novih carina.
Dugoročni uticaj mogao bi biti znatno veći, kada se uzmu u obzir sekundarni efekti kroz domaće lance snabdevanja, smanjenje potrošnje zbog gubitka radnih mesta, mogući pritisak na devizni kurs, kao i potencijalno širenje trgovinskog rata ako EU i druge zemlje odgovore protivmerama.
Ako trgovinski deficiti postoje zbog carinskih i necarinskih politika i fundamentalnih faktora, onda je carinska stopa koja je konzistentna sa neutralisanjem ovih politika i fundamentalnih faktora recipročna i fer, navodi Kancelarija trgovinskog predstavnika SAD u svom obrazloženju. Međutim, za male otvorene ekonomije poput srpske, koje su duboko integrisane u globalne lance vrednosti, ovakve mere predstavljaju ozbiljan izazov.
Paradoksalno, Srbija će biti teže pogođena od gotovo svih svojih suseda. Ovakva neproporcionalna pozicija Srbije stvara zabrinjavajući konkurentski jaz. Ako uporedimo dva proizvođača istog proizvoda - jednog iz Srbije i jednog iz Crne Gore - koji izvoze u SAD, jasno je da će crnogorski proizvod biti opterećen carinom od samo 10 odsto, dok će srpski morati da plati 37 odsto. To znači da će crnogorski proizvod biti automatski 27 odsto jeftiniji na američkom tržištu, samo zbog različitih carinskih stopa.
Ovakva neravnoteža u carinskim stopama mogla bi imati dalekosežne posledice po konkurentnost srpske privrede u regionu. Strani investitori koji ciljaju američko tržište sada će imati snažan podsticaj da lociraju svoje proizvodne kapacitete u zemljama sa nižim carinskim stopama. Na primer, umesto da investiraju u fabriku u Srbiji, mogli bi se odlučiti za Severnu Makedoniju (33 odsto), Bosnu i Hercegovinu (35 odsto) ili još verovatnije za neku od zemalja sa minimalnom stopom od 10 odsto poput Crne Gore ili Albanije.
Kompanije bi mogle početi da koriste zemlje sa nižim carinama kao posrednike za preusmeravanje srpskog izvoza. Na primer, srpski proizvodi bi mogli biti delimično prerađeni u Crnoj Gori ili Bugarskoj, a zatim izvezeni u SAD sa nižom carinom od 10 odsto. Ovo bi stvorilo dodatne troškove i neefikasnosti. Srpske kompanije koje su deo regionalnih lanaca snabdevanja mogle bi biti zamenjene konkurentima iz zemalja sa nižim carinama, a Srbija bi mogla izgubiti i deo stranih investicija koje su privučene delom zahvaljujući povoljnom položaju za izvoz na razna tržišta.
Da bismo ilustrovali ozbiljnost ovog problema, možemo dati i jedan konkretan primer: Proizvođač iz Srbije direktno izvozi u SAD proizvod vredan 100 evra. Sa novom carinom od 37 odsto, američki uvoznik će platiti 137 evra za taj proizvod. Proizvođač identične robe iz Crne Gore za isti proizvod vredan 100 evra plaćaće carinu od samo 10 odsto, što znači da će američki uvoznik platiti 110 evra.
Čak i ako je srpski proizvođač 5 odsto efikasniji (odnosno da može proizvesti isti proizvod za 95 evra), i dalje će biti nekonkurentan, jer će njegov proizvod na američkom tržištu koštati 130,15 evra (95 + 37 odsto carine), što je i dalje značajno skuplje od crnogorskog proizvoda koji košta 110 evra. Ovaj primer jasno pokazuje kako razlika u carinskim stopama može poništiti sve druge konkurentske prednosti koje srpska privreda možda ima, poput kvalifikovane radne snage, razvijenije infrastrukture ili ekonomije obima.
Suočena sa ovim izazovom, Srbija ima nekoliko mogućih strategija. Neophodni su intenzivni diplomatski napori za reviziju carinske stope - kroz bilateralne razgovore sa SAD i lobiranje za poseban status, Srbija bi trebalo da insistira na usklađivanju svoje carinske stope sa stopama susednih zemalja.
Za najugroženije izvoznike koji se suočavaju sa oštrom regionalnom konkurencijom, država bi mogla razmotriti privremene mere podrške kako bi im pomogla da prebrode najteži period prilagođavanja. Srbija bi mogla istražiti i mogućnosti saradnje sa drugim zemljama regiona koje su takođe pogođene visokim carinama (poput Severne Makedonije) kako bi zajednički pristupili američkom tržištu. Jačanje regionalne integracije i produbljivanje trgovinskih veza sa susednim zemljama takođe bi delimično kompenzovalo gubitak na američkom i indirektno na evropskom tržištu.
Ove mere neće u potpunosti neutralisati negativne efekte novih američkih carina, ali mogu značajno ublažiti njihov uticaj i pomoći srpskoj privredi da se prilagodi novoj realnosti globalnih trgovinskih odnosa. Za srpske privrednike, ovo je trenutak kada fleksibilnost, inovativnost i sposobnost brzog prilagođavanja postaju ključni faktori opstanka i uspeha.
Trampove nove carine predstavljaju potencijalno najozbiljniji udar na srpsku izvoznu strategiju u proteklih nekoliko godina. Međutim, važno je napomenuti da je srpska privreda pokazala značajnu otpornost u prethodnom periodu, uspešno se prilagođavajući različitim izazovima - od pandemije do energetske krize.
Sa pravovremenim i odlučnim merama ekonomske politike, i ova prepreka može biti prevaziđena, iako će proces prilagođavanja nesumnjivo biti izazovan i zahtevaće zajednički napor države, privrede i svih građana, istile dugogodišnja ekonomska novinarka Gordana Bulatović u autorskom tekstu za FoNet.
Ostavi komentar