Narodna banka Srbije (NBS) menja dva važna zakona koja regulišu poslovanje bankarskog sektora i po svemu sudeći zateže odnos sa bankama. Prvi, koji garantuje zaštitu korisnika, iščekuju klijenti, a ne raduju mu se bankari. Drugi, koji se bavi samim poslovanjem, akcionarima i poveriocima banaka obećava malo mirniji san
Javna rasprava o izmenama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga počela je juče i zainteresovani predloge i sugestije mogu da dostave narednih 10 dana – do 20. septembra.
Ukoliko zaživi u sadašnjoj verziji, primena ograničenih kamatnih stopa mogla bi da počne 15. maja naredne godine. To je i najvažnija novina koju donosi.
Završen je i Nacrt zakona o bankama čija se primena planira od 1. jula sledeće godine.
Uz oštriju kontrolu rada samih banaka, predviđa osnivanje Fonda za restrukturiranje. Tako će se, umesto sredstvima Republike Srbije namenjenim za restrukturiranje banaka, ove finansijske institucije spasavati novcem koji se u njega slije. I to od samih banaka, iz depozita.
Forbes Srbija pokušao je da istraži da li novi propisi, obelodanjeni u svega nekoliko dana, naslućuju zatezanje politike NBS prema bankama ili izmenjena regulativa više obećava na papiru nego u praksi.
Naši sagovornici smatraju da ne treba da očekujemo dramatične promene.
Oba propisa su na neki način priprema za loše scenarije. Prvi delimično štiti zadužene od šokova na finansijskom tržištu, a drugi akcionare i poverioce ukoliko se eventualno ponovi krah neke banke na domaćem tržištu.
„Utisak je generalno da se Zakonom o bankama pojačava prudenciona kontrola Narodne banke Srbije sa stanovišta supervizije i ispunjavaju prudencione dužnosti“, kaže za Forbes Srbija Nikola Stakić, profesor Univerziteta Singudunum.
„Uvodi se Fond za restrukturiranje koji će se puniti sa jedan odsto iznosa osiguranih depozita svih banaka. To je velika novina. Ostale stvari su uglavnom normativno-tehničke“.
Sam Nacrt zakona kaže da sredstva fonda mogu da se koriste za garantovanje imovine ili obaveza banke u restrukturiranju, odobravanje kredita banci u toj situaciji, kupovinu imovine banke u restrukturiranju, obezbeđivanje sredstava koja su joj neophodna za upravljanje, plaćanje naknade štete akcionarima ili poveriocima.
Tim novcem će moći da se pomogne banci umesto otpisa ili konverzije obaveza.
Sredstva ne mogu da se koriste direktno za pokriće gubitka banke u restrukturiranju, za njenu dokapitalizaciju kao ni za obezbeđenje kapitala banke za posebne namene.
„Fond je značajan u funkciji umanjenja rizika koji mogu da nastanu prilikom restrukturiranja. Verovatno se pretpostavlja odnosno očekuje dalji talas konsolidacije bankarskog sektora“, dodaje Stakić.
„To je način da se vlasnik zaštiti od nemilih događaja. Imali smo takve događaje više puta u proteklih 10 do 15 godina. Njegovo uvođenje je značajna novina, a cilj je da se obezbedi stabilnost finansijskog sistema“.
Iz ugla Vladimira Vasića, finansijskog konsultanta, a nekadašnjeg generalnog sekretara Udruženja banaka, fond je dopuna Agenciji za osiguranje depozita.
„Imamo Agenciju za osiguranje depozita koja je prisutna i postoji već više od 20 godina“, napominje Vasić.
„Ovo je neka vrsta zaokruživanja nadležnosti. Imali smo osigurane depozite do 50.000 evra po štednom ulogu“.
Narodna banka, dodat je stav u novom nacrtu, može da ograniči raspodelu dobiti banke kao meru za očuvanje kapitala banke. Odnosi se na situacije kada banka svoju likvidnost i kapital ne održava u skladu sa propisima NBS.
Do sada je svako ko je imao nameru da postane vlasnik više od pet odsto neke banke morao da traži odobrenje NBS. Sada se situacija menja.
Kupac traži odobrenje ako kupuje više od 10 odsto akcija, a sama banka obaveštava NBS kada ima novog suvlasnika koji je stekao od pet do 10 odsto glasačkih prava. To obaveštenje mora da sadrži podatke o identitetu vlasnika, procenu stečenih glasačkih prava i datum tog sticanja.
Dorađena je i dosadašnja obaveza da se članovi odbora za praćenje poslovanja banke sastaju najmanje jednom mesečno. Sada najmanje jednom u tri meseca taj sastanak moraju da održe u prostorijama sedišta banke ili organizacionih delova na teritoriji Srbije.
Šta će biti sa kamatama?
Daleko više pažnje javnosti poslednjih nedelja zaokupljaju najavljene izmene Zakona o zaštiti prava korisnika finansijskih usluga.
NBS, vidi se iz predloženog nacrta, definiše parametre do kog nivoa će moći da idu kamate na stambene i keš kredite, dozvoljeni minus i kreditne kartice.
„Kada je reč o zaštiti korisnika i ograničavanju kamata, postoji uporedna praksa u više zemalja Evropske unije“, kaže Nikola Stakić.
„Ovde je reč o opreznom koraku, jednoj vrsti administriranja, jer NBS definiše koridore, u kom opsegu kamate treba da se kreću. Ona pravi referentne vrednosti – ponderisana kamatna stopa, prosečna ponderisana kamatna stopa“.
Kako navodi, u EU je bilo strožijeg administriranja i uplitanja država.
„To je porez na ekstra profit koji su pojedine države uzimale od banaka. Ovo nije porez. Ovim merama ne dolazimo do dodatnih prihoda budžeta. Intencija je da se ostavi veći deo dohotka stanovništvu i privredi, kako bi se povećala tražnja“, objašnjava Stakić.
„Ne možemo da govorimo o porezu na ekstra profit. Prethodnih godina smo imali neke proizvode na koje su naplaćivane visoke kamate. To su na primer dozvoljeni i nedozvoljeni minus. Za kredite kartice ne bismo to mogli da kažemo. I u SAD su kamatne stope na njih visoke, to je takva vrsta proizvoda“.
Vladimir Vasić smatra da je izmena došla pod uticajem regulative u Evropskoj uniji.
“Načinjen je pomak u smislu jačanja zaštite nas korisnika finansijskih usluga i iz ugla transparentnosti i maksimalnih iznosa kamata koje treba da platimo. To je bitno u poslovanju. Videli smo šta se dešava kada se tržište poremeti. Krediti su odjednom otišli u nebesa. Uloga centralna banke jeste da reaguje u tim trenucima i ovo ide u tom pravcu“, nema dileme Vasić.
Banke se, kaže, verovatno neće radovati, jer niko ne voli ograničenje, ali su nekad neophodna.
„Banke verovatno imaju šta da kažu, ali iz odnosa sa NBS, koja je i regulator i kontrolor, nisu ništa rekle. S druge strane, na nekim neformalnim, za javnost nevidiljivim prilikama, komunikacija postoji. Ali ilustracije radi, pre nekoliko meseci kada se načulo da će ograničenja biti, jedan bankar mi je rekao – nemoguće je da se to desi. Ipak se desilo“, kaže Vasić.
Upozorava, međutim, da ovo zakonsko rešenje nije tržišni mehanizam. Veruje da treba videti kako da se uspostavi veća konkurencija, kako da dođe do međusektorskog takmičenja.
„Treba mi građani da imamo mogućnost da investiramo, ali ne samo u štednju i kvadrate. Nije lako podići tržište kapitala, ali mi koji imamo 100, 500 ili 1.000 evra da uložimo, treba da imamo alternativu. To podrazumeva i mnoge druge reforme. Naša berza ima tradiciju, ali je najbolje funkcionisala do 1939. godine“, ističe Vasić.
S obzirom na to da nije tržišni mehanizam, Vasić upozorava da bi moglo da se desi isto što i tokom regulisanja cena mesa.
„Nadam se da se neće desiti kao sa mesom. Kada su bile ograničene cene, stave jedan but sa tom cenom, a tri samelju u kobasice i naplate se preko kobasica. To je sistem spojenih sudova, Imate profitnu stopu i ako nemate profit na jednom proizvodu, imaćete ga na drugom. Tržište treba da bude motivisano da radi besprekorno, i na ponudi i na tražnji. Ovo je bankocentrično tržište, 92 odsto se nalazi u bankama. Vi idete u banku i da uzmete i da ostavite pare“, zaključuje Vasić.
Ostavi komentar