Sve oči bankarskog sveta bile su u sredu uprte u Američke federalne rezerve (FED), koje suodlučivale o daljem toku monetarne politike
Na prvi pogled, vest koja je stigla, da je FED ipak odlučio da nastavi sa podizanjem referentnih kamata, iako ne raduje dužnike, ipak deluje ohrabrujuće. Pojedini ekonomisti su pre objave odluke FED-a izjavljivali da je to prelomni trenutaki da ćese po njihovoj odluci znati koliko je duboka bankarska kriza koja je pogodila Ameriku posle propasti Banke silicijumske doline (SVB).
Na sastanku Federalnog komiteta za otvoreno tržište (FOMC), usvojena je odluka da se kamatne stope podignu za 25 baznih poena. Referentna kamatna stopa sada je na4,75 do 5 odsto, a to je najviši nivo na kom su se cene zaduživanja našle od 2007. godine. Svetski mediji su poslednji sastanak FED-a najavljivali kao možda i najvažniji u dosadašnjoj karijeri Džeja Pauela i ukazivali da će ono što će se sledeće desiti zavisiti upravo od FED-a.
Naglašavajući svoju borbu protiv inflacije, Federalne rezerve su,uprkos bankarskim previranjima, ipak podiglekamate. Nisu se obistinile prognoze ekonomista Goldman Saksa koji su početkom nedelje rekli da očekuju da će FED zadržati stope stabilne. Ukazali su dasu agresivna povećanja kamatnih stopatokom prošle godine erodirala vrednost obveznica koje čine veliki deo portfelja banaka i da suljudi sa Volstrita zabrinuti zbog rasta tih nerealizovanih gubitaka.
U svojim prognozama, oni su naveli da će, FED, ako smatrada je bankarska kriza prošla, bitiohrabren da krene na povećanje od četvrtine poena, a da bi u suprotnom, pauziranje sa podizanjem referentnih kamata značilo da bura još nije okončana.Da se razmatralo i o pravljenju pauze u ciklusu zaoštravanja monetarne politike Pauel je otkrio na konferenciji za novinare. On je rekao da je krajnja stopa za ovu godinu trenutno projektovana na 5,1 odsto, i negirao da se trenutno razgovara o drugim mehanizmima kojima bi se monetarna politika zaoštrila bez podizanja kamatnih stopa.
Odluku koja je zapravo donetapredviđala je većina analitičara, kao i učesnici na tržištu, a analitičari Bloomberg Adrije bili su sličnog stava. Oni su rekli da bi FEDupravo ovakvim potezom "poslao poruku da se drži svoje primarne uloge postizanja stabilnosti cena i pune zaposlenosti, a da sebankama sa relativno manje viškova likvidnosti osigurava stabilnost poslovanja, čak i u narušenom poverenju".
Iako je bilo govora i o tome da bi FED mogao da napravi pauzu u ciklusu monetarnog zaoštravanja koji je počeo pre tačno godinu dana, takva odluka bi, po mišljenju velikog broja analitičara, mogla pre da izazove paniku na tržištima nego da ih smiri.
"Iako svakako postoji mogućnost da FED zadrži kamatne stope nepromenjene zbog nedavne zabrinutosti zbog kolapsa SVB, verujemo da bi se držanje stopa takođe moglo protumačiti kao nedostatak poverenja u finansijsku stabilnost, što bi moglo takođe da dovede do daljeg pada apetita za rizikom", rekli su analitičari Bloomberg Adrije pre objavljivanja odluke.
Kako je preneo CNN, uoptimističnom taboru među finansijskim stručnjacima provejava nada da je kriza gotova, što je poručio Daniel Alpert, menadžer kompanije Westvood Capital. On je naveo da je kriza likvidnosti zbog staromodnog upravljanja bankom ugašena regulatornom akcijom.
"Vreme će pokazati koliko su uspešni u gašenju požara"
S druge strane,viši analitičar Oande Kreg Erlam napisao je da se nada da je najgore iza nas, ali je istakao da ne može reći da jeposebno samouveren. Dodao je da je brz odgovor centralnih banaka i regulatora bioimpresivan, ali da "iako ih možemo pohvaliti za njihove vatrogasne veštine, samo će vreme pokazati da li su bili uspešni u gašenju požara".
Iz Evropske centralne banke su prošle nedelje, kada su ispunili obećanje iz februara i podigli referentne kamate, uprkos potresima na bankarskom tržištu zbog krize u koju je zapala "Credit Suisse" saopštili da je bankarski sektor evrozone na stabilnim nogama i da će ECB nastaviti da pažljivo prati situaciju u slučaju da treba da obezbedi dodatnu likvidnost.
Arsić: Kriza banaka za sada bez uticaja na Srbiju
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić je na predstavljanju Kvartalnog monitora ocenio da najnovija svetska kriza banaka neće imati naročito negativan uticaj na Srbiju ako ostane na sadašnjem nivou gde su je zaustavile vlade i centralne banke SAD i Švajcarske.
"Ako se ostane na tome efekat neće biti naročito negativan, ali ako se kriza pojavi i u drugim velikim bankama onda bi to moglo da dovede do dodatnog pogoršanja situacije", rekao je Arsić.
Kao moguće kanale negativnog uticaja naveo je vezu u kapitalu neke od globalnih banaka u problemu sa bankom u Srbiji, i mogućnost da krizu osetii realni sektor globalno, što bi posredno usporilo i privredne aktivnosti kod nas.
Ostavi komentar