Pola decenije, ili oko pet godina je najduži period koliko je Srbija uspela da „poveže“ u svojoj ekonomskoj istoriji, bez recesije, procena je ekonomista.
Analizirajući period od 2000. godine pa do danas, „najbolje“ godine bile su nam od 2001. do 2007. godine, a ako se gleda od devedesetih ka ovamo može se reći da je 1997. bila jedna od najboljih. Ekonomsti kažu da su za to zaslužni konkretni događaji, uglavnom prodaje kompanija u vlasništvu države.
„Prodaja 49 odsto akcija 'Telekoma' u vrednosti od 1,568 milijardi maraka, sredinom juna 1997. godine obezbedilo je da ta godina bude, da tako kažem, godina blagostanja“, objašnjava ekonomista Aleksandar Stevanović.
Kako će se novac potrošiti dalo se naslutiti pet dana pre prodaje, kada je Vlada Srbije donela uredbu o uplati i korišćenju sredstava od prodaje kapitala javnih preduzeća i istog dana dala saglasnost na program Fonda za razvoj Srbije, koji je raspolagao ovim i drugim sredstvima.
| Uslovi za recesiju Dva glavna uslova koja definišu recesiju su pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u dva uzastopna kvartala i kao rastuća nezaposlenost. |
Njegovo mišljenje je i da je jedno od ključnih pitanja kada se analiziraju zemlje koje su imale recesiju ili ne, kolike su njihove dugoročne stope rasta, ali i kada se nađu u recesiji koliko brzo mogu da izađu iz nje. Na primer, Estonija je imala pad od oko šest procenata, ali se „izvukla“ već posle dve godine i nastavili su da rastu veoma brzo.
„Naša zemlja i dalje ima niske stope rasta, i dugo ne izlazi iz recesije. To se događa jer i dalje nemamo poštovanje vlasničkih prava, relativno visoke poreske stope i razne poreske namete i situaciju da ljudi koje se bave biznisom ne mogu da planiraju na duge staze. Ne može samo strani investitor, velika multinacionalna kompanija da vuče privredni rast. Za to je ipak potrebno i puno malih ili srednjih investitora“, priča Aleksandar Stevanović.
Srbija je devedesetih bila pod sankcijama, a poslednje su ukinute tek 2005. godine. Od 2001. smo liberalizovali spoljnu ekonomiju , što se pokazalo kao pogrešan potez jer naša privreda nije mogla da izdrži konkurenciju koja je bila veoma jaka. Zatim, imali smo i godine kada su se prodavale državne firme i tako finansirala tekuća potrošnja. Privredni rast je bio visok, pa je 2004. godine dostigao čak devet procenata.
Recesiju smo imali 2009. godine kada je Srbija zabeležila pad BDP-a od 3,1 odsto. Onda godina stagnacije sa rastom od 0,6 odsto. Zatim, u trećem kvartalu 2011. u odnosu na prethodni period BDP je smanjen za 0,7 odsto, u poslednjem kvartalu te godine opao je za još 0.3 procenta.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u prvom tromesečju 2013. godine industrijska proizvodnja počela je da se oporavlja i porasla za 5,2 odsto, što je doprinelo rastu bruto domaćeg proizvoda od 1,9 procenata. Srpska ekonomija je na taj način i formalno izašla iz recesije u kojoj je bila tokom čitave 2012. godine, kada je u sva četiri kvartala zabeležen pad bruto domaćeg proizvoda.
„Mi od 60-tih godina imamo krizu rasta, koja se samo pojačavala. Zato su 1965. godine počeli masovniji odlasci u inostranstvo. Naš rast od tada nije dovoljan da zaposli prirast stanovništva. Takođe, društvo smo i sistemskog deficita, koje ne kreira štednju i onda ne možemo da finansiramo investicije. Čak i ove što smo finansirali u velikoj meri su bile ili nedovoljne ili promašene. Još u periodu bivše Jugoslavije imali smo oko 40.000 raznih investicionih projekata, koji su bili promašeni ili nikad nisu ni aktivirani“, priča nekadašnji profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu Miodrag Zec.
Prema prognozi Međunarodnog monetarnog fonda privredni rast u Srbiji, u 2019. godini trebao bi da bude oko 3,5 procenata.
Ostavi komentar