Mladima je potreban krov nad glavom, ali do njega nije lako doći zbog visokih cena stanova
Kako bi im se pomoglo da reše stambeno pitanje, država najavljuje novu stimulaciju za kupovinu stana vrednog 75.000 evra, uz učešće od samo 1.000 evra. Rata tokom prve godine iznosila bi 121 evro. Međutim, postavlja se pitanje kako bi to izgledalo u praksi i da li bi banke pristale na tako nizak prag učešća, koji obično iznosi 20 odsto od vrednosti nekretnine.
Sagovornici Euronews Srbija smatraju da je namera države dobra i da je zamisao sjajna, ali da je za realizaciju te ideje potrebno puno vremena. Svi učesnici, pre svega banke koje odobravaju kredite, treba da se usklade i pristanu na te uslove. Takođe, izneli su i druge ideje o tome kako bi mladima moglo da se pomogne da kupe nekretninu pre nego što se ova inicijativa ostvari.
Agentkinja za nekretnine Katarina Lazarević kaže da je pitanje odakle bi išla subvencija za kredite mladima - da li od države ili bi to na neki način banke subvencionisale.
"Kvadrat o kome se ovde priča za 1.500 evra takoreći ne postoji. Ne znam gde će moći nešto da kupe, a s druge strane, banke nerado odobravaju kredite preduzetnicima - to su mladi ljudi. Vi treba da imate sigurnu platu, veliku platu, ne samo vi, nego i partner sa kojim živite, da biste mogli da izdržite kredit. Učešće nije toliko bitno, bitna je cena kvadrata i da li uopšte takav stan za taj iznos može da se kupi", rekla je Lazerević.
Da nema dovoljno podataka o nameri države da pomogne mladima za kupovinu stanovasmatra zamenik direktora "Nove ekonomije" Aleksandar Milošević, navodeći da zapravo ne znamo kako će to izgledati do kraja.
On je naveo da se preksinoć od predsednika Srbije čulo da će učešće za kredit biti 2.250 evra.
"Onda smo prespavali i ujutro smo čuli da će biti 1.000 evra. To se menja bukvalno preko noći ili se menja u skladu sa nekim političkim dešavanjima, kako se procenjuje koliko je potrebno da se smanje, da bi se studenti dominantno zadovoljili. Kako će zapravo to izgledati, da li će uopšte na kraju izgledati, u kojoj meri će biti - mi to sada ne znamo. Mi nemamo nijedan zakon, nijednu odluku ni Narodne banke, ni Narodne skupštine, sve ono što je zapravo potrebno da bi se tako nešto realizovalo", rekao je on.
Ko bi garantovao vraćanje kredita?
Na osnovu do sada iznetog u javnost, Milošević kaže da biučešće bilo1.000 evra za stan koji košta 75.000 evra ako, dodaje, ima negde da se kupi stan za taj iznos.
"Oni kažu - prosečna cena kvadrata u Srbiji je 1.000 i 1.500 evra ili 1.550. Možda to jeste statistički kada vi uzmete cenu u Maloj Crnji, uzmete cenu u Vladičinom Hanu, uzmete cenu u Beogradu. Ali onda trebate da uzmete ono što se zove prosečna ponderisana cena. Pa uzmete koliko zapravo vi imate stanova u Beogradu, koliko imate stanova u Vladičinom Hanu, pa onda izračunate zapravo kolika je prosečna cena. Ništa vam ne znači što imate neka tri stana u Vladičinom Hanu da kupite kada studenti i mladi hoće da kupe 1.500 stanova u Beogradu", rekao je Milošević.
On dodaje da ljudi hoće da kupuju stanove ili tamo gde žive ili, mnogo češće, u Beogradu, Novom Sadu, eventualno Nišu i Kragujevcu.
"Tu se kupuje najveći broj stanova i vi morate gledati gde živi i gde želi da živi najveći broj ljudi. Tamo kupuju stanove. Tamo koštaju mnogo više. Hiljadu evra učešća jeste svakako nešto što znatno olakšava ljudima kupovinu stana. To i jeste mladima bila najveća prepreka, ali banke same po sebi neće odobravati kredite ljudima koji nisu sigurni dužnici", rekao je Milošević.
Prema njegovim rečima, onaj ko ima 10.000 ili 20.000 evra za učešće, za banku je u velikoj meri sigurniji da će moći da vrati taj kredit.
"Vi ste uložili nešto u taj kredit, vi ste uložili svojih 10.000 evra, vi ste štedeli za to. Sada se kaže čovek može da uzme kredit uz učešće od 1.000 evra, on kupi kredit, za godinu dana će odustane od tog kredita i ništa nije izgubio", rekao je Milošević.
Na pitanje na koji bi način država mogla da garantuje vraćanje kredita budući da studenti najčešće nisu zaposleni, Lazarević je rekla da je to utopija, navodeći da je skoro nemoguće da bi banka odobrila studentu kredit, jer banka prvo štiti svoje interese.
"Drugo, nema nikakve garancije ni kad uzimate kredit. Čak i kad su dvoje zaposleni sa visokom platom, banka traži lekarsko uverenje, traže da se osiguraju, na sve moguće načine se obezbeđuje. Mislim, sve ovo je sjajna zamisao, ali ovo treba da prate i odgovarajuće službe, zakonski propisi. Drugo, u ovim uslovima, kada je kamatna stopa toliko visoka, vama ništa ne vredi da je i bez učešća. Vama će rata da bude ogromna. S druge strane, nemojte zaboraviti da ne postoji u Beogradu stan za 1.500 evra po kvadratu", rekla je Lazarević.
Rate i prateći troškovi
Prema onome što je kao predlog izneo predsednik Srbije, od druge do šeste godine rata za mladu osobu koja učestvuje u kupovini stana je do 200 evra, sa subvencijom 91 evro, rata od sedme godine, pa do 40. godine je 333 evra za korisnika, a prateći troškovi će se svesti na minimum, kako bi bili manji od 700 evra.
Milošević je rekao da je period od 40 godina za otplatu kredita duže od trenutnog maksimalnog roka koje odobravaju banke i koji je 30 godina, navodeći da treba tek da se razjasni dinamika otplate i subvencija.
Ako se uzme kredit sa 30 godina, biće vraćen u 70. godini, a Miošević postavlja pitanje kako će student u početku otplaćivati kredit ako je nezaposlen.
Lazarević je pomenula i dodatne troškove koji zavise od banke do banke, ali koji uopšte nisu mali.
"Ta nekretnina koju vi treba da kupite treba da bude uknjižena. Znači, vi imate overu kod notara, ima banka svoje troškove, tako da to bude par hiljada evra minimum. S druge strane, sve te kalkulacije, ne znam ko je pisao tu kalkulaciju, napisali su ružičasto. Nema ništa ružičasto kad je banka u pitanju. Banka se strogo drži svojih pravila, pritom vi treba da za takav kredit dobijete procenu. Znači, vama mora procenitelj da ode i da kaže 'evo, taj stan od 75.000 stvarno toliko vredi'. Obično su tako jeftini stanovi ili u potkrovlju ili u suterenu. Banka neće da daje kredit kad je suteren u pitanju. Vi treba da imate stan koji stvarno toliko vredi, a takve stanove teško možete naći", rekla je Lazarević.
Kako bi još moglo da se pomogne mladima?
Lazarević je kao jedno od rešenja da mladi dođu do stana navela da bi određeni broj investitora mogao da ostavi u jednoj zgradi dva ili tri stana po beneficiranoj ceni, uz podršku države.
"Investitora u Beogradu ima dovoljno dovoljno, a stanovi su mestimično prazni zato što su visoke cene. Pa, neka država kaže da određen broj investitora mora da ostavi u jednoj zgradi dva, tri stana po beneficiranoj ceni. Kada takav investitor uradi to zarad države, neka država njemu, dopuni to. Onda postoji neka šansa. Ovako, pa neće mladi da kupuju stanove na Ledinama, i negde u unutrašnjosti, svi hoće u Beogradu", rekla je Lazarević.
Ona smatra da država treba da napravi dve mere da bi kvadrat bio dostupan i mladima i drugim ljudima, a to je da dozvoli legalizaciju postojećih objekata i stanova.
"Mi bismo dobili hiljade i hiljade novih stanova na tržištu. S druge strane, da se reši preko 400.000 nerešenih predmeta u katastru. Znate, kada se pojavi jedan veliki broj stanova na tržištu, onda će cene pasti, onda će možda i ovi mladi sa roditeljima moći da kupe neki stan. Ovakve mere (koje je najavio predsednik)dok budu usvojene i kada budu usvojene, i ako budu usvojene, čekaće deca mnogo godina, a njima je potreban stan odmah", kaže Lazarević.
Ona je rekla da iako država nije investitor, mogla bi ponovo da se pokrene inicijativa kao nekada kada je direkcija zidala stanove pod povoljnim uslovima u Vojvode Stepe.
"Tamo je kvadrat bio 900 evra, bilo je učešće pet odsto, i ti stanovi su se lako prodali. Tada je kamatna stopa bila i dvostruko manja nego što je sada", rekla je Lazarević.
Milošević je rekao da bi država mogla da pomogne mladima da dođu do stana izgradnjom stanova koji su namenjeni upravo njima.
"Sama ideja da se spusti učešće sa 20 odsto je takođe dobra namera. Ovo da se na 1.000 evra spusti učešće, to je čist populizam, ali je dobra namera da se spusti učešće. Ali, ako država zaista želi da im pomogne, zašto država mlade i njihove profesore ne uključuje u projekat stanogradnje poput onog za bezbednjake i za vojsku. Država koja gradi stanove za bezbednosne službe poslednjih deset godina nijednom nije uključila ni mlade, ni profesore, ni naučenike, ni lekare, kategorije koje zapravo su potrebne ovoj državi i potrebno je da ostanu ovoj državi i potrebno je da imaju krov nad glavom. Izdvojite, recite, uložićemo tih istih 400 miliona evra, koliko su takođe pomenuli, i za 400 miliona evra ćemo izgraditi zgrade koje ćemo prodavati mladima po istim cenama po kojima smo prodavali bezbednjacima", zaključio je Milošević.
Ostavi komentar