Zvanični kurs Evra za dan 28.09.20. :: 117.5920 rsd
Tekst objavljen: 13.09.2020 18:00        


U Srbiji bi, ako izostanu konkretne mere za ublažavanje krize, ove godine moglo da bude ugašeno između 140.000 i 160.000 radnih mesta, objavljeno je u najnovijoj analizi Međunarodnog monetarnog fonda nakon četvrte revizije aranžmana sa Srbijom

"Javni dug porastao za 2 milijarde, biće otpuštanja"

MMF naglašava i da je nekoliko monetarnih i fiskalnih mera koje su do sada preduzele srpske vlasti ublažilo uticaj krize. Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da nije realno da ne bude otpuštanja u Srbiji. Moguće su i nove mere Vlade, kaže, dodajući da ne treba štedeti na penzionerima.

Profesor Savić je, komentarišući ovu procenu MMF-a, rekao da je ona relativno dobra, a da ne može da se složi i da proceni da li će baš biti toliki broj ljudi otpušten, niti oni (MMF) mogu biti potpuno ubeđeni da će biti tako. Nema dileme da će i u Srbiji doći do otpuštanja radne snage, a to vidimo i u okolnim zemljama, mnogo razvijenijim i stabilnijm nego što je Srbija.

Savić kaže da je paket pomoći bio prilično dobar i sveobuhvatan, i da je omogućio kompanijama da zadrže radnu snagu i da održe “glavu iznad vode”. Mislim da država Srbija nema više takvih mogućnosti da izdašno pomaže privredu, tako da je to (otpuštanja) očekivana posledica, naveo je.

Kratkoročne mere koje su preduzete dale su očekivane rezultate – da se održi zaposlenost i da ne dođe do velikog pada proizvodnje, kaže Savić. Druga vrsta mera odnosila se na kreditnu aktivnost, a ceo paket mera je bio težak oko 5,1 milijardu, a za sada je iskorišćeno 4,3 milijarde, naveo je gost N1.

Rekao je da je neočekivano da privrednici nisu baš raspoloženi da koriste kreditna sredstva, iako su uslovi kreditiranja najpovoljniji mogući koji mogu da se daju – i kad je u pitanju kamatna stopa, i kad je u pitanju to što je država obezbedila specifičnu hipoteku – ako oni koji uzmu kredite ne mogu da ih vraćaju, da će država to uraditi umesto njih.

To je, ocenjuje Savić, loš signal koji znači da privrednici sami procenjuju da im dolazi teško vreme i da nije vreme za ozbiljne investicije i početak novih poslova.

“Ne možemo zadržati sva radna mesta”

Nije normalno i realno očekivati da ćemo u Srbiji zadržati sva radna mesta i sve poslove, kaže Savić, podsećajući da funkcionišemo u okviru tržišne ekonomije i da se sa tom činjenicom moramo pomiriti.

“Ne bi me iznenadilo da država Srbije izađe sa nekim dodatnim paketom, mada to ima naravno neke druge aplikacije. Ali, svejedno, kada nemate zdrav biznis, ako ne možete samostalno da izađete, evo šest meseci, na zelenu granu, neće vam pomoći ni pomoć koja je veća od postojeće”, naveo je Savić.

Ako treba da se štedi, jedino ne treba štedeti na penzionerima, kaže Savić.U narednom periodu, kaže, država treba da se fokusira na klasične mere socijalne politike. Savić se, ipak, nada da će najveći broj preduzeća preživeti.

Kaže da se, slušajući ono što dolazi sa najvišeg mesta u Srbiji, stiče utisak da Vlada Srbije vrlo ima aktivan pristup ovom pitanju i da je svesna teške situacije u kojoj se nalazimo i da je moguće da će posegnuti za još nekim merama.

Državna kasa Srbije je prilično “tanka”, mi nemamo baš mnogo mogućnosti, pogotovo ne da iz nekih tekućih prihoda obezbedimo značajna sredstva – sve ono što smo do sada radili, išlo je iz zaduživanja, podseća profesor. Kaže da je javni dug poslednjih meseci porastao za oko dve milijarde.

“Ne treba štedeti na penzionerima”

Nije za to da ponovo dođemo u situaciju da štedimo (kao od 2014. do 2018. godine), jer postoji jedan paradoks u našoj zemlji – da se, kako kaže, najviše daje privrednicima, a da su u prethodnoj krizi, odnosno u saniranju njenih posledica, teret najviše podneli ne privrednici, već penzioneri i javni sektor. To je jedna nelogičnost koju treba imati u vidu, dodao je.

Ne treba trošiti previše novca od budućih generacija, na kredite, kaže Savić. “Da nam se ne desi situacija od pre pet, šest godina, kada smo po osnovu javnog duga isplaćivali na kamate tri odsto BDP-a, a da smo retko kad od 2008. godine imali BDP od tri odsto. Što će reći – da smo sve ono što je bio prirast BDP-a na godinu dana, mi zapravo davali na servisiranje kamate. To je loše, to znači da je zemlja visoko zadužena, bez obzira koliko je učešće javnog duga u BDP-u”, naglasio je gost N1.

Upitan o porastu penzija od šest odsto u januaru, koje je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Savić kaže da se radi o pravu penzionera i o zakonu i da država tu nema šta da razmišlja, već mora da poštuje ono što je sama donela i da isplati penzionerima ono što im pripada.

“Od svih kategorija, najmanje treba štedeti na penzionerima, odnosno na njima ne treba štedeti uopšte, jer oni su prošli četiri godine kroz jednu priličnu agoniju, neki ljudi nisu ni dočekali vraćanje penzije… To je jedna ranjiva kategorija”, kaže, dodajući da penzioneri ne mogu da očekuju da mogu da zarade neki dodatni novac, a treba imati u vidu i da imaju jedan problem više od ostalih – da su uglavnom lošijeg zdravstvenog stanja, pa dobar deo njihovog novca odlazi na tu stranu.

Govoreći o švajcarskoj formuli penzija, kaže da je za one ljude koji imaju visoke penzije to odlično, ali da za one sa niskim penzijama – nije neko znatno povećanje.

Moramo imati naglašenu tu socijalnu osetljivost i da, ako treba da se štedi, jedino ne treba štedeti na penzionerima, zaključio je profesro Ljubodrag Savić.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
ljubodrag savić ekonomija srpska ekonomija ekonomska kriza pandemija otpuštanja javni dug

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana