Jak franak "muči" Švajcarce

Švajcarska bi mogla da bude u riziku da sklizne na teritoriju deflacije sledeće godine, pošto jači švajcarski franak koči napore kreatora politike da se izbore sa rastom cena

Švajcarska nacionalna banka snizila je kamatne stope po treći put ove godine u septembru, navodeći snagu valute utočišta kao ključnog pokretača pada stope inflacije u zemlji, zajedno sa nižim cenama nafte i struje.

Centralna banka je takođe smanjila svoje prognoze, stavljajući prosečnu godišnju stopu inflacije u 2024. na 1,2% sa 1,3%, dok je prognozirala rast cena od 0,6% u 2025. godini, u poređenju sa prethodnim izgledima od 1,1%.

Odlazeći predsednik SNB-a Tomas Džordan rekao je tada da je jak franak imao "materijalni uticaj" na revizije, ali je umanjio rizik od deflacije, napominjući da su prognoze ostale "u okviru stabilnosti cena". On je dodao da kreatori politike ostaju spremni da dalje prilagođavaju monetarnu politiku kako bi se uhvatili u koštac sa inflacijom.

Ali analitičari kažu da sada izgleda sve verovatnije da će banka morati da se osloni na devizne intervencije kako bi sprečila da zemlja sklizne u deflatorno okruženje.

„Postoji izvestan prostor za dalje snižavanje kursa, ali s obzirom na mogućnost da bi apresijacija franka mogla da gurne Švajcarsku na deflacionu teritoriju, imalo bi smisla da SNB direktno cilja na apresijaciju valute putem deviznih intervencija,“ Adrijan Prettejohn, evropski ekonomista, rekao je za CNBC u Capital Economics.

Devizne (FKS) intervencije se dešavaju kada banka kupuje ili prodaje sopstvenu valutu na deviznom tržištu da bi povećala ili smanjila njenu vrednost u odnosu na drugu valutu. Takve mere mogu smanjiti distorzije cena, koje mogu uticati na inflaciju, posebno u privredama sa velikim trgovinskim uticajem.

„Ne bismo isključili mogućnost intervencija na deviznim tržištima tokom perioda oštrog pritiska apresijacije“, rekla je Sofi Altermat, ekonomista u Julius Baeru, za CNBC putem mejla.

Švajcarski franak je ojačao poslednjih meseci i trenutno se kreće blizu rekordnih vrednosti dok su investitori gomilali sigurnu imovinu usred nestabilnosti tržišta i ublažavanja transmisije jena.

Od srede, EUR/CHF se trgovao oko 0,9414 i USD/CHF na 0,8669.

U međuvremenu, švajcarska inflacija je nastavila da pada.

Švajcarska je poslednjih godina bila krajnja među velikim ekonomijama u dvocifrenoj spirali inflacije, pri čemu je rast cena u maloj evropskoj zemlji dostigao 29-godišnji maksimum od 3,5% u avgustu 2022. U martu, sa inflacijom od 1,2%, SNB je postala prva velika zapadna centralna banka koja je smanjila kamatne stope.

Inflacija je u septembru dodatno smanjena, beležeći godišnji rast od 0,8% u odnosu na 1,1% u avgustu.

Capital Economics je u napomeni prošle nedelje naveo da sada vidi da će inflacija u Švajcarskoj pasti na 0,3% u 2025. godini, u odnosu na prethodnu procenu od 0,8%, zbog snage franka i nižih troškova nafte i stanovanja. Taj broj bi mogao postati negativan u određenim mesecima, primetio je Prettejohn u ponedeljak.

„Naša prognoza je da će inflacija pasti na čak 0,1 odsto za nekoliko meseci, tako da ne bi trebalo mnogo da se spusti ispod nule“, rekao je on, opisujući deflaciju kao „realnu mogućnost“.

Džordan iz SNB-a signalizirao je CNBC prošlog meseca da bi valutna intervencija mogla da se koristi zajedno sa kamatnim stopama „ako je potrebno“ za kontrolu cena, ali se nije obavezao na vremenski okvir.

Trenutno se očekuje da će banka održati stope stabilne na svom sledećem sastanku u decembru, pre nego što će smanjiti za 25 baznih poena da bi podigla terminalnu stopu na 0,75 odsto u prvom kvartalu 2025, prema anketi ekonomista Rojtersa.