"Izgubljeno je poverenje u američke banke"

Ovo je ogromna kriza, nisam siguran da ljudi uopšte mogu da shvate razmere opasnosti po američki bankarski sistem u ovom trenutku

I deponenti i investitori su izgubili poverenje u banke, a Federalne rezerve imaju istu strukturu bilansa kao i zatvorena Banka Silicijumske doline, kaže američki finansijski analitičar Ričard Bove.

Bove, glavni finansijski strateg Odeon kapital grupe, koja se bavi savetovanjem kompanija prilikom ulaganja, trgovine i investicionog bankarstva, kaže da bi kriza nastala bankarskom panikom u SAD mogla da se proširi na mnoge banke. Do sada su zbog toga zatvorene tri banke, Banka Silicijumske doline (SVB), Silvergejt banka i Signačer banka, veliki igrači u svetu kripto bankarstva i tehnoloških kompanija.

Jasan rizik po američki bankarski sistem

„Ne verujem da su ljudi očekivali da vide čelnike ministarstva finansija, Federalne korporacije za osiguranje depozita i Federalnih rezervi kako izdaju zajedničko saopštenje, osim ako ne postoji jasan rizik po američki bankarski sistem“, rekao  je Bove gostujući na Si-En-Bi-Si Azija.

On je objasnio da je američki bankarski sistem u riziku iz dva razloga.

„Prvi je da su deponenti izgubili veru u američke banke. Depoziti u američkim bankama pali su za šest procenata u poslednjih godinu dana. Poverenje u američki bankarski sistem izgubili su i investitori jer američke banke koriste veliki broj bankarskih trikova da pokažu zaradu i kapital kada oni ne postoje i koristili su tu tehniku u poslednjih nekoliko godina, a u poslednjih 12 meseci su čak i učestali sa tim“, kaže Bove.

Izgubljeno poverenje u banke

Posledica toga je da investitori i deponenti nemaju poverenje u banke, ljudi se pozivaju da povuku novac iz pojedinih banaka, a država sada pokušava da uradi šta god može kako bi zaustavila ono što bi mogao da bude veliki, veliki gubitak poverenja.

Bove misli da SVB banka nije u potpunosti propala, već da ima neku vrednost.

„Problem sa SVB bankom je što su uložili veliki novac u državne obveznice. Oni imaju 70 milijardi plasiranih u kreditima i može se diskutovati da li su oni dobri ili loši, ali imaju 110 milijardi dolara uloženih u državne obveznice. Njima nisu krediti napravili problem, već državne obveznice čija je vrednost pala. Dakle, umesto da ministarstvo finansija bude poslednja odbrana banaka, postaje prva linija rizika banaka. I nije SVB jedina banka koja ima stotine milijardi uložene u državne obveznice, što je uznemirujuće, jer zbog knjigovodstvenih smicalica, ne prikazuje se pad vrednosti obveznica, što je nečuveno“, kaže Bove.

Stotine milijardi dolara nisu pokrivene

Kako dodaje, mnoge banke u SAD imaju na stotine milijardi dolara depozita koji nisu osigurani jer pojedinačni depoziti prelaze visinu od 250.000 dolara.

„Vlada je u panici odlučila da će stati iza depozita SVB bez obzira na to da li su osigurani ili ne, a isti slučaj je i sa Signačer bankom. Ali, ako razmislite o količini novca u bankarskom sistemu koja nije osigurana u SAD, jasno je da ona daleko prevazilazi iznos osiguran kroz Federalnu korporaciju za osiguranje depozita. Ako su ljudi izgubili veru da je njihov novac zaštićen u bankama i ako počnu da ga povlače zbog rizika, onda će te banke morati da se suoče sa velikim odlivima, a neće moći da prodaju obveznice da bi pokrile te odlive. Dakle, postavlja se pitanje odakle će doći novac da se sve to pokrije – Federalne rezerve će morati da ga štampaju“, objašnjava finansijski stručnjak.

Struktura Federalnih rezervi ista kao kod zatvorene banke

Prema njegovom mišljenju, tekuća bankarska kriza u SAD mogla bi da se proširi na sve banke koje posluju u Americi.

„Ako imate depozit od pet miliona dolara u američkoj banci, koji nije osiguran, da li se osećate bezbednim i zaštićenim? Regulatori će vam reći da je sve u redu. Ali, na koji način ste zaštićeni? Ako se ova kriza nastavi, Federalne rezerve će morati da štampaju novac. Niko neće da pogleda u bilans stanja Federalnih rezervi, u strukturu koja uopšte nije drugačija nego u SVB banci. Razlika je da Federalne rezerve mogu da štampaju novac, ali ako odštampaju hiljadu milijardi dolara da zaustave ovu bankarsku paniku, šta će da urade sa borbom protiv inflacije, da je bace kroz prozor?“, ističe Bove.

On smatra da je moguća bankarska panika čak i ako klijenti zatvorenih banaka budu obeštećeni.

„Gledamo u situaciju da su deponenti shvatili da nema pokrića za njihove depozite veće od 250.000 dolara. Vlada može da kaže da će da pokrije depozite zatvorenih banaka, ali ako veliki broj banaka dospe u isti problem, Amerikanci će pomisliti da niko ne garantuje za njihov novac i da ne mogu da ga drže u bankama. Ako se to nastavi, Federalne rezerve će udariti u zid“, kaže on.