Da inflacija i dalje nije okončana u evrozoni i da borba i dalje trajeuprkos dosadašnjim strogim merama centralnih banaka, pokazuje poslednji izveštaj Eurostata, prema kome je godišnja stopa inflacije u julu porasla sa junskih 2,5 odsto na 2,6 odsto. Kako podaci pokazuju, najveći uzročnik rasta inflacije bio je rast cena energije, usluga i industrijskih proizvoda
Posmatrajući glavne komponente inflacije evrozone, usluge su imale najveću godišnju stopu u julu 4,0 odsto u poređenju sa 4,1 odsto u junu. Sledi cena hrane, alkohola i duvana 2,3 odsto u poređenju sa 2,4 odsto u junu, dok je cena energije porasla za 1,3 odsto, sa junskih 0,2 odsto. Cene usluga u evrozoni porasle za četiri odsto međugodišnje, a cene hrane, alkohola i duvana za 2,3 odsto, u oba slučaja sporijim tempom nego u junu.
Prema izveštaju Eurostata, svaka od glavnih komponenti doprinosi u različitom stepenu ukupnoj inflaciji u evrozoni. U smislu pondera za 2024. godinu, 100 odsto za naslovni HICP, usluge su najveća komponenta, koja čini oko 44,9 odsto izdataka za krajnju novčanu potrošnju domaćinstava u evrozoni. Slede neenergetska industrijska dobra sa oko 25,7 odsto. Hrana, alkohol i duvan i energija čine 19,5 odsto i 9,9 odsto, respektivno. Zajedno, oni čine manje od jedne trećine rashoda evrozone, ali mogu imati značajan uticaj na ukupnu inflaciju pošto njihove cene imaju tendenciju da osciliraju znatno više od ostalih komponenti.
Godišnja stopa bazne inflacije u evrozoni je u julu iznosila 2,9 odsto, dakle ostala je na istom nivou kao u junu, navodi se na veb stranici Evrostata.
Najviša inflacija u Belgiji i Rumuniji
Najveće privrede evrozone, i dalje se bore sa rastom inflacije. Godišnja inflacija u Nemačkoj je u julu porasla sa junskih 2,5 odsto na 2,6 odsto, u Francuskoj sa 2,5 odsto na 2,7 odsto. Najveće godišnje stope zabeležene su u Rumuniji 5,8 odsto, Belgiji 5,4 odsto i Mađarskoj 4,1 odsto.
Sa druge strane, najniže godišnje stope registrovane su u Finskoj 0,5 odsto, Letoniji 0,8 odsto i Danskoj 1,0 odsto. U poređenju sa junom 2024. godine, godišnja inflacija je pala u devet država članica, ostala stabilna u četiri i porasla u četrnaest država članica.
Da borba sa inflacijom još nije gotova, konstantno ukazuju čelnici centralnih banaka, ali i njihovi postupci odnosno održavanje kamatnih stopa i dalje na visokom nivou. Tim povodom oglasila se nedavno i Kristin Lagard, predsednica ECB, rekavši da zvaničnici moraju ostati na oprezu.
"Vidimo napredak na mnogim frontovima. Ali, još je dalek put dok se inflacija ne istisne iz ekonomije", navela je Lagard.
Kreatori politike smanjili su kamatne stope s njihovih rekordnih četiri odsto na 3,75 odsto, jer se evrozona kocka da je inflaciona kriza na kontinentu pod kontrolom. ECB je povećala svoja predviđanja za inflaciju u naredne dve godine. Projektovana je inflacija u proseku od 2,5 odsto ove godine, što je više od prethodnih procena od 2,3 odsto, a naredne godine iznosila bi 2,2 odsto, što je povećanje od dva odsto.
Međugodišnja inflacija u Srbiji 4,3 odsto
Inflacija u Srbiji će do kraja ove godine iznositi četiri odsto, a u naredne dve godine će nastaviti da se kreće u granicama cilja od tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto, nedavno je izjavila guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković. Na predstavljanju izveštaja o inflaciji, on aje ukazala da će i bazna inflacija usporiti i približiti se ukupnoj inflaciji.
Uprkos navodima srpskih zvaničnika da je inflacija u Srbiji pod kontrolom, prema zvaničnim podacima može se videti da je i dalje među najvećima u Evropi. Međugodišnja inflacija u Srbiji u julu je iznosila 4,3 odsto, a mesečna 0,4 odsto. Potrošačke cene kojima se meri inflacija u julu su, u poređenju sa decembrom 2023. godine, u proseku povećane za 2,7 odsto.
U julu su poskupeli rekreacija i kultura za 3,1 odsto, transport za jedan odsto, komunikacije za 0,8 odsto. U istom periodu poskupela je oprema za stan i tekuće održavanje za 0,7 odsto, restorani i hoteli povećali su cena za 0,5 odsto, dok su zdravstvene usluge povećane za 0,2 odsto. I alkoholna pića i duvan i obrazovanje uticali su na povećanje inflacije, porastom cena od 0,1 odsto. Sa druge strane, pojeftinili su odevni predmeti, za 0,3 odsto, kao i stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva za 0,1 odsto.
Ostavi komentar