Evropska komisija je utvrdila da evropski influenseri često objavljuju plaćene postove ali ne prijavljuju zaradu od njih, niti jasno naglašavaju da su u pitanju reklame, zbog čega bi se mogli suočiti sa kaznama
Tokom mesec dana analizire sadržaja na internetu, koje je sprovedeno krajem prošle godine, Komisija je utvrdila da je od 576 influensera čak 97 odsto njih delilo komercijalne sadržaje, međutim samo 20 procenata njih je jasno naglasilo da su u pitanju marketinške aktivnosti.
Sporni postovi su najčešće o modi, kozmetici, hrani, putovanjima i fitnesu. Istraživanje je pokazalo da čak 119 influensera promoviše nezdrave životne navike kao što su konzumiranje brze hrane, alkoholnih pića, upitnih medicinskih i estetskih tretmana, ali i kockanje i sumnjive finansijske usluge poput trgovanja kriptovalutama.
Istraživanje je sprovedeno u 22 članice EU i u Norveškoj i Islandu, uzevši u obzir postove influensera na Instagramu, TikToku, Jutjubu, Fejsbuku, X-u, Snepčetu i Tviču. Pokazalo je da influenseri često krše evropski zakon o zaštiti potrošača, koji kaže da potrošačima mora biti jasno da li je nešto marketinški sadržaj ili nije. Od ukupnog broja praćenih influensera, 358 njih će biti predmet dalje istrage. Njih će vlasti zemalja u kojima žive kontaktirati kako bi ih podstakle da rade u skladu sa zakonom, a ukoliko to ne učine “biće sprovedene dalje aktivnosti”. To zapravo znači da će biti kažnjeni.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Zašto je važno regulisati rad influensera?
Budući da veliki deo potrošača shvata šta su reklame i PR tekstovi i manje im veruje nego preporukama “od usta do usta”, kompanije su se u poslednjih nekoliko godina okrenule promovisanju svojih proizvoda preko influensera, odnosno pojedinaca koji imaju veliki broj prtilaca na društvenim mrežama.
Svaki od tih influensera ima svoju publiku koja mu veruje i koja je spremna da reaguje na njegovu preporuku. Razlog tome je što influenseri imaju drugačiji način obraćanja, ne tako formalan i neprirodan kao reklame. Oni pružaju privid autentičnosti i zato njihove preporuke deluju kao rezultat ličnog iskustva a ne kao plaćeni sadržaji. Ipak, kao što vidimo, većina njihovih sadržaja jesu plaćeni, što znači da vaša omiljena influenserka možda u svom životu ne koristi zaista maskaru koju reklamira ili da mladić koga pratite zbog njegovih interesantnih putovanja nije doneo odluku da ide na određeno mesto zato što je baš to želeo, nego zato što mu je to lukrativno.
Ostavi komentar