Najnovija projekcija Narodne banke Srbije pokazuje da će inflacija u naredne dve godine nastaviti da se kreće u granicama cilja od tri odsto plus minus 1,5 procentnih poena,kaže viceguverner Narodne banke Srbije Željko Jović
On je na predstavljanju februarskog izveštaja o inflaciji rekao da je nakon što se u maju 2024. inflacija vratila u granicecilja, do kraja godine nastavilada opada da bi u decembru prošle godine bila 4,3 odsto međugodišnje.
"To je nivo oko koga se inflacija stabilizovala", dodao je Jović.
On je naveoda bi međugodišnja inflacija početkom ove godine trebalo da se kreće oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, pri čemu ne isključuje mogućnost da neznatno bude iznad tog dozvoljenog nivoa u nekom mesecu da bi se krajem 2025. približila centralnom nivou cilja od tri odsto.
Dodao je da će takvom kretanju inflacije najviše doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija i očekivano niže svetske cene energenata.
"I dolazak nove poljoprivredne sezone od maja, pod pretpostavkom da bude prosečna, treba da rezultira pojeftinjenjem voća i povrća, kao i nižim troškovima u proizvodnji hrane. Pored toga, projektovano kretanje realnih zarada u skladu s rastom produktivnosti treba da doprinese usporavanju bazne inflacije i njenom približavanju ukupnoj inflaciji", rekao je Jović.
Fenomen"cheapflation"
Govoreći o tome da jetokom inflatornih pritisaka primetnoda više rastu cene jeftnijih brendova od skupljih brendova istih proizvoda,Jović je naveo da je reč o fenomenu "cheapflation".
O tom fenomenu se sve više govori i u svetu, a analizirala ga je i NBS.
"Naša analiza je potvrdila da je unutar kategorije hrana i pića u periodu od 2022. do 2024. godine kumulativan rast cena jeftinijih brendova bio za pet procentnih poena viši u odnosu na skuplje brendove", rekao je Jović.
Analiza je potvrdila, kaže Jović,i drugu osobinuovog fenomena, a to je da se najveća razlika u kretanju cena jeftinijih i skupljih brendova javlja tokom najizraženijih inflatornih pritisaka.
Nekoliko faktora mogu biti uzrok te pojave.
"Prvo, to je generalno niska elastičnost tražnje za hranom, koja je najniža upravo za najjeftinije brendove. Takođe, rast cena može dovesti do zamene skupljih jeftinijim varijantama istog proizvoda, čime se povećava tražnja za najjeftinijim brendovima i stvaraju dodatni cenovni pritisci. Pored toga,nesavršena tržišna struktura olakšava da se povećani troškovi proizvođača i trgovaca više nego u punoj meri preliju na maloprodajne cene, što je problem na koji je Narodna banka Srbije više puta upozoravala i kome smo i do sada posvećivali značajnu pažnju, apelujući na trgovce da budu svesni važnosti svoje uloge koju imaju u lancu snabdevanja", naglasio je Jović.
Naveo je da su u NBS analizirali na koji način se menjala distribucija međugodišnjeg rasta potrošačkih cena u 2024. u odnosu na godinu koja joj je prethodila.
"Rezultati analize su ukazali na to da se distribucija primetno poboljšala za godinu dana, da je znatno smanjeno učešće proizvoda i usluga unutar potrošačke korpe koji su zabeležili dvocifren međugodišnji rast, kao i da je povećan procenat (na oko 25 odsto) proizvoda i usluga koji u 2024. nisu poskupeli, pri čemu je čak 100 proizvoda i usluga imalo niže cene nego godinu dana ranije", rekao je on.
Ostavi komentar