Inflacija u Evrozoni najviša u poslednjih 40 godina

Evro je pao na manje od jednog centa u odnosu na američki dolar prvi put u dve decenije, uglavnom zbog zabrinutosti oko ekonomskih izgleda Evrope

Zajednička valuta pala je čak 0,9 odsto na 1,007 dolara u Londonu u petak ujutro, pri čemu su mnoge konkurentske cene takođe pale dok je dolar ojačao. Ove godine evro je već izgubio više od 11 odsto u odnosu na dolar.

Marko Majić iz SEEbiz-a piše da ulagači postaju sve zabrinutiji za ekonomiju eurozone, koje se jedino suočava sa sve većim problemima izazvanim ruskom agresijom na Ukrajinu. Goldman Sachs upozorio je u četvrtak da je eurozona “na ivici recesije” jer je potez Rusije da smanji snabdijevanje prirodnim gasom doveo do skoka cijena vitalnog goriva u Evropi, zadajući težak udarac preduzećima u regionu.

Iako rat u Ukrajini nije uticao na SAD tako loše kao na Evropu, takođe raste zabrinutost da bi povećanje kamatnih stopa Federalnih rezervi i visoka inflacija mogli izazvati pad američke ekonomije. Očekuje se da će popodnevni izveštaj o zapošljavanju u SAD-u rasvetliti smer najveće svetske ekonomije. Ulagači će se fokusirati na to ostaje li stopa nezaposlenosti blizu najnižih nivoa pre koronavirusa i koliko brzo rastu plate dok traže znakove da se inflatorni trendovi na tržištu rada dovoljno smanjuju da bi Fed mogao smanjiti planove za agresivno podizanje kamatnih stopa, piše Investitor.me.

Uz inflaciju u SAD-u na najvišem nivou u 40 godina, Fed je u junu podigao svoju ključnu kamatnu stopu za velikih 0,75 postotnih bodova i signalizirao da bi to mogao učiniti ponovno ovog meseca. Ove sedmice prinos na 10-godišnju državnu obveznicu SAD-a po treći put ove godine pao ispod prinosa na dvogodišnju obveznicu. Poslednjih 50 godina takozvane inverzije krivulje prinosa uvek su bile znak nadolazeće recesije – ne odmah, već u sledeće dve godine.

Veći deo ove godine finansijskim su tržištima dominirala očekivanja da će glavne centralne banke brzo pooštriti monetarnu politiku kao odgovor na rastuću inflaciju. Međutim, raspoloženje se promenilo poslednjih sedmica nakon što su indeksi menadžera nabavke ukazali na naglo usporavanje rasta poslovne aktivnosti u eurozoni i pad novih narudžbina i zapošljavanja u američkom proizvodnom sektoru.

Zapisnik sa sastanka Federalnih rezervi u junu pokazao je da njeni zvaničnici veruju da je stroža monetarna politika i dalje potrebna ako inflacija, sada na najvišem nivou u 40 godina, nastavi rasti.

Ali od zadnjeg sastanka Fed-a, ulagači su smanjili svoja očekivanja o tome koliko će visoko Fed povećati troškove zaduživanja. Terminska tržišta pokazuju da ulagači očekuju da će Fed sada povećati referentne kamatne stope na 3,5 odsto do početka 2023, što je pad s očekivanih 3,9 odsto pre nešto više od tri sedmice.