Inflacija, taj nevidljivi porez koji tiho nagriza naš standard, oduvek je bila deo ekonomske stvarnosti. U Srbiji, sećanja na hiperinflaciju devedesetih godina prošlog veka i dalje su živa, kada su cene rasle iz sata u sat, a plate gubile vrednost brže nego što se moglo zamisliti
- Inflacija je sveopšto ekonomsko stanje, koje proizvodi svakodneva poskupljenja. Odete u prodavnicu, danas je nešto skuplje nego što je bilo juče. To je sveprisutna pojava u svim ekonomskim sistemima. Ona kao posledicu ima transfer bogatstva sa jednog sloja stanovništva na drugo, sa radnika na vlasnike kapitala - ističe Dušan Uzelac, finansijski savetnik i osnivač portala Kamatica.
Istorijski osvrt: Osamdesete, devedesete i rekordne stope
Osamdesete godine 20. veka u SFR Jugoslaviji bile su obeležene postepenim, ali konstantnim rastom inflacije. Iako su preduzimane mere poput zamrzavanja cena, inflacija je nastavila da raste, stvarajući ekonomsku nesigurnost. Tek je reformom tadašnjeg jugoslovenskog premijera Ante Markovića, dve godine pred raspad zemlje, inflacija bila zaustavljena.
Međutim, početak devedesetih u tada već SR Jugoslaviji doneo je jednu od najgorih hiperinflacija u istoriji. Raspad zemlje, ratovi i međunarodne sankcije doveli su do katastrofalnog pada privrede, a inflacija je dostigla astronomske razmere. Novac je gubio vrednost iz sata u sat, a država je štampala sve veće količine novca, kulminirajući 1993. godine izdavanjem novčanice od 500 milijardi dinara sa likom Jovana Jovanovića Zmaja, najveće novčanice ikada štampane u Jugoslaviji i jedne od najvećih ikada štampanih u svetu, uz neke mađarske novčanice iz 1946. i 100 biliona dolara iz Zimbavea, koji su bili u opticaju 2009. godine.
Prema zvaničnim podacima, mesečna stopa inflacije u januaru 1994. godine dostigla je neverovatnih 313 miliona procenata, što predstavlja istorijski maksimum. Ovaj period hiperinflacije ostavio je duboke ekonomske i socijalne posledice, koje se i danas osećaju.
Savremeni izazovi: Inflacija u poslednjih 5 godina i prognoze
Poslednjih pet godina Srbija se suočava sa promenljivim inflatornim pritiscima. Nakon perioda relativne stabilnosti, globalni ekonomski šokovi, poput pandemije COVID-19 i energetske krize, doveli su do ponovnog rasta cena. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, godišnja inflacija u Srbiji u periodu od 2019. do 2024. godine zabeležeila je neke značajne oscilacije.
Po godinama, to je izgledalo ovako:
Ovakve promene u prethodnim godinama često su znale da izazovu zabrinutost građana i ekonomskih stručnjaka.
Prema prognozama Narodne banke Srbije, očekuje se postepeno usporavanje inflacije u narednom periodu. Međutim, neizvesnosti na globalnom nivou, kao i domaći faktori, mogu uticati na ostvarenje ovih predviđanja.
Kako se izboriti sa inflacijom?
Dušan Uzelac, nudi jedan proaktivan pristup kako da se izborimo sa inflacijom:
- Nije moguće da se mi, kao pojedinci, direktno borimo protiv inflacije, pošto nemamo mehanizme niti sredstva sa kojim sami možemo da spustimo inflaciju u nekoj ekonomiji. Ukoliko bismo ovom problemu pristupili matematički, mogli bismo tačno da izračunamo u kom mesecu bi morali da otpišemo neke stavke iz svoje potrošnje zato što više ne bismo imali novca da sve namirimo. Način da se izborite protiv inflacije je da zarađujete više. To je matematički model koji je održiv, tačan i jedino upotrebljiv da biste se vi izborili sa inflacijom. Ako nešto poskupi 10%, vi morate da zarađujete 11% više da biste se pomerili sa "nule".
Ovaj pristup, međutim, zahteva aktivno delovanje na tržištu rada i stalno usavršavanje veština.
- To jeste matematički tačno, ali je problem to primeniti, jer nije tako lako promeniti posao ili dobiti povišicu. Mi nikada nismo bili spremni niti učeni da se borimo na tržištu rada, ali se polako i to menja. Najbtnije je da razumete da vas niko neće više vrednovati od vas samih. Kada to razumete, onda morate da krenete u igricu monetizovanja vaših sposobnosti: da tražite više novca, da razmenjujete vaše usluge, jer je to fer. To jeste i treba da bude kontinuiran proces, tražite način da bolje monetizujete svoje sposobnosti. Mlađe generacije to dosta dobro rade, starije generacije su zaglavljene jer su učene da će sistem da ih vrednuje, pa ne moraju oni. To nažalost više nije tačno i što se pre adaptirate na situaciju, bolje ćete i konfornije živeti - zaključuje Uzelac.
U vremenima kada inflacija preti da nam umanji vrednost svakog dinara, ključno je da budemo proaktivni i informisani. Razumevanje ekonomskih kretanja, prilagođavanje potrošnje i kontinuirano usavršavanje veština na tržištu rada postaju naši najjači saveznici u očuvanju finansijske stabilnosti. Borba protiv inflacije zahteva stalnu budnost i spremnost na promene.
Ostavi komentar