Ova godina je godina stabilizacije, a naredna - godina normalizacije, kaže Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije
"U ovoj godini treba svi da pretrpimo - i banke, i privreda, i građani - da bi nam 2024. bila godina normalizacije. Inflacija bi u EU trebalo krajem ove godine da dođe do šest odsto, kod nas od 9 do 11 odsto na kraju 2023, i da se već 2024. vratimo u ciljane okvire", navodi Vasić. Inflacija je, dodaje, kao duh iz boce - brzo izađe, ali se malo teže vraća.
„Vidi se svetlo na kraju tunela. Inflacija u EU je u novembru bila 10 odsto, u decembru 2022 je bila devet odsto, a u januaru osam odsto i sad je počelo odbrojavanje na dobru stranu“, kaže Vladimir Vasić za N1.
Govoreći o merema koje preduzimaju centralne banke – i evropska ECB, i američki FED, i naša Narodna banka Srbije – kada stezanjem kaiša usporavamo inflaciju, Vasić ukazuje i na moguće posledice.
„Kada primenjujete takav lek, on ima i svoje nuspojave koje ne možemo da izbegnemo – to znači da se odričemo dela potrošnje, onda se usporava privredna aktivnost. Sad je stvar centralnih banaka da procene koliko stezanje kaiša je potrebno – a predsednica ECB je rekla da će nastaviti stezanje dok se inflacija ne vrati u okvire od tri odsto“, navodi sagovornik.
On citira svog kolegu koji kaže da je inflacija kao duh iz boce – brzo izađe, ali se malo teže vraća.
„Ovo je godina stabilizacije, gde svi treba da pretrpimo – i banke, i privreda, i građani – da bi nam 2024. bila godina normalizacije. Inflacija bi u EU trebalo krajem ove godine da dođe do šest odsto, kod nas od 9 do 11 odsto na kraju 2023, i da se već 2024. vratimo u okvire od 3+/-1,5 %“, navodi Vladimir Vasić.
Čim se to desi, monetarne vlasti će, siguran je – učiniti da počnemo da trošimo.
„Svuda se privredna aktivnost usporava. Preti recesija. Ne bi bilo dobro da odemo u recesiju. Jer, ako padnete na kolena, lako ćete se dići, ali ako se pružite po zemlji, to već malo teže ide“, ističe Vasić.
Ostavi komentar