Poslednjih dana juna statistička agencija Evropske unije Eurostat objavila je nekoliko analiza o potrošnji domaćinstava koja obuhvata i zemlje iz našeg regiona a rezultati su samo još jedna potvrda niskog standarda i u našoj i okolnim državama
Tako je, recimo, nivo ukupne potrošnje domaćinstava u Srbiji na svega 48 odsto proseka u EU. Po ovom pokazatelju koji je opisan kao mera blagostanja domaćinstava, iza nas su samo BiH, Severna Makedonija i Albanija, dok su ispred – svi ostali, piše Danas.
Ono što još više obeshrabruje je da čak i sa tako niskim standardom, mi trošimo više nego što proizvodimo budući da se naš BDP po stanovniku (meren paritetom kupovne moći) nalazi na 48 odsto proseka EU.
Cene hrane u Srbiji u odnosu na evropski prosek
Kao i u Crnoj Gori, ukupan nivo cena hrane i bezalkoholnih pića nalazi se na 78 odsto proseka EU. Iako u javnosti vlada mišljenje da je hrana u recimo Nemačkoj jeftinija nego ovde, podaci govore drugačije, 24 odsto je hrana skuplja u Nemačkoj.
Nivo cena je dosta manji u Makedoniji (na 62 odsto proseka EU), ali i u članicama EU Poljskoj (69 odsto) i Rumuniji (66 odsto) nego u Srbiji. S druge strane u BiH, Crnoj Gori i Albaniji nivo cena hrane i bezalkoholnih pića je sličan kao i kod nas. Proseku EU smo po cenama najbliži kod mleka, sira i jaja, gde smo na 87 odsto evropskih cena, dok je recimo cena duvanskih proizvoda na svega 42 odsto proseka EU.
Najskuplja hrana u EU je u Danskoj, zatim u Luksemburgu i Austriji, ali tu nije i najskuplja hrana u Evropi budući da su u Norveškoj i Švajcarskoj cene hrane za 60 odsto veće od proseka EU.
Samo informacija o nivou cena hrane ne znači toliko ako ne znamo kolike su plate u Evropi i kod nas. Prema analizama ekonomiste Reinisa Fišera koji godinama objavljuje te podatke za u EU, prosečna neto plata u Uniji u 2018. je iznosila 1.543 evra.
U Srbiji u decembru prošle godine prosečna neto zarada bila je 443 evra, odnosno na svega 29 odsto tog proseka. Tu najgore stoje Albanija i BiH čije su prosečne plate tek na nivou četvrtine EU proseka. Recimo i Hrvati plaćaju hranu 97 odsto proseka EU, a sa platom od 800 evra što je 52 odsto evropskog proseka.
Ono što dodatno otežava našu situaciju je da hrana i bezalkoholna pića učestvuju sa 34 odsto u potrošnji domaćinstava, dok recimo u EU je prosek 12,2 odsto, a najveće učešće hrane u potrošnji domaćinstava je u Rumuniji 27,8 odsto i Bugarskoj 19,2 odsto. U ostalim zemljama je daleko manje.
Ostavi komentar