Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić najavio je da će javni prevoz u Beogradu od 1. januara 2025. godine biti besplatan za sve. Da li to znači da poslodavci na području Grada Beograda neće morati zaposlenima da isplaćuju mesečnu naknadu za prevoz?
Iako bi logičan odgovor bio da će svi zaposleni ostati bez ove naknade, to nije tačno.
Ko na posao dolazi vozilima javnog prevoza, od Nove godine, ako zaživi Šapićeva najava i sve karte postanu besplatne, najverovatnije neće više primiti ni dinar od svog poslodavca na ime naknade troškova prevoza. Za one koji dolaze sopstvenim automobilom ili taksi vozilima i naknadu troškova prevoza dobijaju tako što poslodavcu podnesu fiskalne račune za gorivo ili za taksi – neće se promeniti ništa i oni će svoje mesečno sledovanje za prevoz dobijati i dalje.
Oni, pak, koji bi od januara poželeli da se sa autobusa „prebace“ na sopstveni auto i na taj način zatraže naknadu troškova goriva, mogli bi da ostanu „kratkih rukava“, jer će, kako se čini, ova mogućnost zavisiti od – volje poslodavca.
„Ukidanje plaćanja javnog prevoza ne znači da svaki zaposleni mora da ga koristi, odnosno zaposleni ima pravo da koristi i drugi prevoz, pa nema smetnji da mu se ne isplati naknada za prevoz u skladu sa pravilima koje je predvideo poslodavac“, kaže za portal N1 poreski savetnik Aleksandar Vasić.
Ovde se, za poslodavce, postavlja pitanje neoporezivog iznosa.
Zakon o porezu na dohodak građana, naime, predviđa poreska oslobođenja kod naknada troškova za prevoz.
„Ne plaća se porez na zarade na primanja zaposlenog od poslodavca po osnovu naknade dokumentovanih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada – do visine cene mesečne prevozne karte u javnom saobraćaju, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza, a najviše do 5.398 dinara mesečno“, stoji u Zakonu o porezu na dohodak građana.
Šta ovo praktično znači?
Aleksandar Vasić objašnjava da je ova odredba zakona i dalje na snazi.
„To znači da nema smetnji da poslodavac isplati svom zaposlenom naknadu dokumentovanih troškova prevoza automobilom ili taksijem. Dokumentovani troškovi podrazumevaju fiskalne račune koje zaposleni dostavlja poslodavcu. Tu se ništa nije menjalo – ako je neko dolazio automobilom na posao i dobijao naknadu troškova za benzin, to će raditi i nadalje“, ističe Vasić.
Najviše što može radniku da isplati na ime naknade za prevoz, a da za to ne plati poreze i doprinose je pomenuti iznos od 5.398 dinara, uz podnete fiskalne račune.
„Naknada troškova prevoza može da bude i preko tog iznosa. U tom slučaju, ako su troškovi dokumentovani, na iznos preko pomenutog poslodavac plaća porez, ali ne i doprinose. Ako troškovi nisu dokumentovani, takva isplata ima tretman zarade i na nju se plaćaju i porezi, i doprinosi“, pojašnjava naš sagovornik.
Ako je poslodavac do sada naknadu za prevoz zaposlenima isplaćivao tako što je kupovao mesečne karte za prevoz svojim radnicima, za njega će odluka o besplatnom prevozu biti – ušteda.
„To će biti ušteda jer je poslodavac bio dužan daobezbedi prevoz ako postoje linije javnog prevoza i u tom kontekstu su svi morali da plaćaju prevoz najjeftinije što su mogli da prođu za meseču kartu. Ako se prisetimo situacije kada je puno pisano o administrativnom opterećenju dokumentovanja troškova za prevoz – to se tumačilo kao pritisak na poslodavce da zaposlenima direktno kupe mesečne karte. Uvođenjem besplatnog prevoza zaposleni neće biti oštećeni, a poslodavci neće imati trošak“, pojašnjava naš sagovornik.
Iz autobusa u automobil
Na pitanje da li će zaposleni, koji je do sada dolazio vozilima gradskog prevoza na posao, imati pravo na naknadu troškova ako sada „pređe“ na automobil, Vasić objašnjava da to zavisi da li mu poslodavac to dozvoljava u smislu „prebacivanja“ troškova za prevoz.
„Šta je nekada bio problem? To je što je, po meni, poslodavac mogao da kaže radniku: Dolazi čime god hoćeš na posao, ja ću ti isplatiti pun iznos prevozne mesečne karte. Tako nije morao da prihvati volju zaposlenog kako će da dolazi na posao. A, sada poslodavac u tim slučajevima, smatram – neće morati da isplaćuje zaposlenima troškove prevoza. I kao poslodavac smatram da zaposleni ne može baš da me ucenjuje i da kaže: ‘Znaš, meni je sada gužva u prevozu, neću da koristim javni prevoz već ću dolaziti kolima’, a da se tako nismo dogovorili. Mislim da će, ali je to ipak pitanje za pravnike i stručnjake za radno pravo, kada prevoz bude besplatan biti dovoljno da poslodavac obavesti zaposlene da je Grad Beograd obezbedio besplatan javni prevoz, da postoje te i te linije, da red vožnje mogu da dobiju na sajtu tom i tom…“, zaključuje Aleksandar Vasić.
Ostavi komentar