Hemijska postrojenja u neposrednoj blizini velikih gradova u Nemačkoj nisu retkost. BASF pored Manhajma na primer, Bajer pored Kelna. To jeste rizik, ali je pre svega prednost, procenjuju eksperti
Hemijska industrija Porajnja, regiona u nemačkoj pokrajini Severnoj Rajni-Vestfaliji, koji uključuje i hemijski park Leverkuzen, jedna je od najvećih lokacija takve industrije u Evropi. Preko 260 hemijskih preduzeća koja zapošljavaju više od 70.000 ljudi, često su povezana u takozvane hemijske parkove. Od Veselinga na jugu, do Dormagena na severu.
Svoja postrojenja u neposrednoj blizini Kelna imaju Bajer, EksonMobil, Kemikal, Ineos, Kovestro ili Lankses. No, da bi se shvatilo kako to veliki gradovi i hemijski parkovi mogu da egzistiraju u tako neposrednoj blizini, mora se sagledati duga istorija industrije u Porajnju.
Karl Leverkuz i fabrika boja
Pre svega je Rajna, kao transportni put za masovnu robu, bila presudna da se krajem 19. veka mnogi hemijski koncerni stacioniraju baš u toj oblasti. Grad Leverkuzen je zahvaljujući toj industriji i dobio ime: hemičar Karl Leverkuz 1860. preselio je svoju fabriku ultramarina iz Vermelskirhena u Vizdorf na Rajni. Dvadesetak godina kasnije, preteča današnjeg međunarodnog hemijskog koncerna Bajer se iz mesta Elberfeld (današnji deo Vupertala) koje mu je postalo suviše tesno, preselio u Vizdorf. Zahvaljujući fabrici Leverkuz, već su na obali Rajne bili postaljeni svi najvažniji pogoni.
S obzirom na to da su poslodavci bili zainteresovani da radnicima omoguće kratak put do posla, gradila su se naselja u neposrednoj blizini fabrika. Tako su mesta rasla u gradove, a tako je nastao i današnji Leverkuzen. Zbog toga se do danas stambena naselja nalaze tik pored fabrika. Istovremeno, industrija je otvarala sve više radnih mesta, što je u dovelo do doseljavanja sve više ljudi u gradove poput Kelna.
Tokom nemačkog „privrednog čuda“ nakon Drugog svetskog rata znatno su porasle kompanije koje su smeštene u Porajnju. Na razmeđi milenijuma restrukturiranjem su od pojedinačnih hemijskih fabrika i postrojenja, nastali takozvani hemijski parkovi. Ideja je bila da na jednom području različita preduzeća povežu svoju proizvodnju, iskoriste sinergiju i izgrade neophodnu infrastrukturu – sa uspehom.
Izvozni hit
„Model nemačkih hemijskih parkova je izvozni hit“, kaže Ernst Grigat. Taj doktor hemije je više od deset godina rukovodio hemijskim parkom sa fabrikama u Leverkuzenu, Dormagenu i Krefeld-Uerdingenu. Grigat kaže da su u Kini izgrađene na hiljade hemijskih parkova po uzoru na nemačke, jer koncentracija stručnjaka i resursa omogućavaju bolji bezbednosni menadžment, ali i zaštitu životne sredine.
Osim toga, hemijski region u Porajnju imao je dodatnu prednost u svetskoj tržišnoj utakmici. Gustina hemijskih parkova omogućila je fabrikama međusobnu saradnju, kaže Grigat. „Postoji veoma jak savez među fabrikama u Porajnju između Dormagena, Leverkuzena i Veselinga.“ Pored toga, region ima pristup morskim lukama, nalazi se na interfejsu mnogih evropskih transportnih osa i povezan je na jedinstveni cevovodni sistem kroz koji može da se prevozi 50 odsto svih materija. „Kelnjani možda to ne znaju“, napominje Grigat, „ali Keln je glavni hemijski grad Nemačke, a možda čak i Evrope“.
Ali, zar nije opasno da se hemijska proizvodnja locira tako blizu gradova? Ne mora da znači, odgovara Grigat. Naravno da postoje hemijski poluproizvodi koji mogu da budu opasni, ali značajna prednost je, kaže doktor hemije, to što u hemijskim parkovima postoje neophodne bezbednosne strukture, posebno obučene vatrogasne jedinice za rukovanje opasnima materijama.
Zbog toga se nova preduzeća smeštaju direktno u hemijske parkove, kako bi se pravno obezbedila. Takođe bi se i fabrike, koje su nekada bile u industrijskim zonama, a koje su se zbog ubrzanog širenja gradova sada našle usred grada, radije preselile u neki od hemijskih parkova. A prema Gigratu, parkovi se planiraju na tako velikoj površini, da bi se mogla održati bezbedna udaljenost uprkos blizini gradova.
Ostavi komentar