Uredba Vlade Srbije kojom je cena evrodizela fiksirana na 179 dinara, a bezolovnog motornog benzina na 171 dinar po litru biće na snazi još tačno nedelju dana, do 14. marta
I vozače i naftaše, međutim, brine šta će biti posle toga. Jer, ukoliko Vlada Srbije odluči da "odmrzne" cene, to bi mogao biti jak udar na novčanike građana, dok u naftnim kompanijama strepe od drugog scenarija, po kojem bi se ova Uredba mogla produžiti za još mesec dana. To bi značilo da bi oni i dalje gorivo morali da prodaju po fiksnim cenama, dok cene u veleprodaji i na globalnom tržištu rastu.
Strah od mogućeg uvođenja zabrane SAD i Evrope na izvoz ruske nafte i potencijalni posledični manjak ponude na tržištu vinuo je cenu evropske nafte Brent noćas na 130 dolara po barelu, dok je američka WTI nafta skočila na 126 dolara. Poređenja radi, cena nafte je nekoliko dana pre nego što je u Srbiji zamrznuta cena goriva,7. februara bila 93, 27 dolara. Prema podacima Udruženja naftnih kompanija Srbije, u istom mesecu prošle godine, cena sirove nafte je bila 60, 56 dolara. Za godinu dana, ona je više nego udvostručena.
Prognoze koje stižu iz sveta nisu optimistične, aekonomista Bank of America Itan Harisprocenjuje da bi gubitak od pet miliona barela iz Rusije mogao da dovede do udvostručenja cene nafte na 200 dolara po barelu i do smanjenja svetskog ekonomskog rasta.
"Ako Zapad zabrani veći deo ruskog izvoza energije, to bi bio veliki šok za globalna tržišta. Pored nafte, divlji rast cena zahvatio je sva robna tržišta kakav se ne pamti bilo koje godine od 1915. Prošle nedelje je nikl skočio za 19 odsto, aluminijum za 15 procenata, cink za 12, a bakar za 8,0 posto, dok je pšenica na terminskom tržištu uzletela za 60 posto, a kukuruz za 15 procenata. To ćesamo doprineti uzlaznom kretanju globalne inflacije", rekao j Itan Haris.
Države u regionu, poput Mađarske i Hrvatske, takođe suograničilecena derivata.Mađarska je polovinom februara odlučila dakao meru protivinflacije produžiograničenje cene goriva za još tri meseca. Ograničenje maloprodajne cene goriva na 480 forinti (1,53 dolara) po litruostaćena snazi do 15. maja.
U Hrvatskoj tržište u potpunosti određuje cenu goriva od 2014. godine, ali Vlada je u oktobru prošle godine prvi put donela uredbuo ograničavanju cena, i to nakon snažnog skoka cene nafte i derivata na međunarodnim tržištima zbog oporavka potražnje nakon pandemije.
Uredbom od14. oktobra prošle godine prvosu bile ograničene cene svih benzina i dizela, a izmenom Uredbe Vlada je od 15. novembra prošle godine ograničila cene osnovnih goriva. Zbog pada cena nafte na svetskom tržištu, od 7. decembra prošle godine, Vlada je ukinula tu uredbu.
U februaru je Vlada Hrvatskedonela novu uredbu kojom je ponovo odredila najviše cene naftnih derivata i to za litru Eurosupera 95 u visini od 11,37 kuna (1,51 eura), Evrodizela od 11,29 kuna (1,5 eura) , dok je cenaEurodizela BS plavog od 6,5 kuna za litru (0.86 eura).
Kažnjeno pet pumpi
U našoj zemlji rade 1.563 benzinske pumpe, a da bi mogle da prodaju gorivo moraju da dobiju licencu. Republička tržišna inspekcija podnela je pet prekršajnih prijava protiv vlasnika pumpi koji su ograničavali prodaju derivata. Nadležni poručuju da svih vrsta goriva ima dovoljno i da nema ograničenja kupovine.
Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije posodavaca Srbije i suvlasnik kompanije Nafta a. d. za Euronews Srbija kaže da je trenutna realna cena dizela na pumpama 195 dinara, a benzina oko 181 dinar i da bi građani toliko danas plaćali gorivo da Vlada Srbije nije zamrzla cene.
"Vlasnicima pumpi se ne isplati nabavka, jer ispada da bi trebalo da dizel kupe za 189 dinara, a da ga prevezu do pumpi i da ga prodaju za 179 dinara. Očekujemo da država u četvrtak na sednici Vlade predloži neko rešenje. Ako bi cene ostale zamrznute, to bi bilo bolje za potrošače, ali bi država morala da nadoknadi razliku uvoznicima derivata", objašnjava Atanacković za Euronews Srbija.
Ostavi komentar