Tržište je i dalje gladno novca, ali se čini da su banke sve ređe spremne da nam izađu u susret. Banke kao glavni izvori dodatnog finansiranja naših novčanika nude mnogo štošta, ali i pored ponude koja je šarolika i pre svega skupa, kreditiranje već mesecima stagnira. Nekako se čini da je, kako vreme prolazi, do kredita sve teže doći.
Iako banke poštuju propise zakonodavca NBS i kredite odavno ne odobravaju tek tako, povećanje cene kredita i uslova odobravanja govori u prilog nevoljnosti banaka da i dalje istim tempom kreditiraju građane.
| Iako svako malo postoje najave u prilog konačnog pojeftinjenja kredita u Srbiji, realna situacija i ono što nam se nudi ipak govori da smo još daleko od toga. Banke su se očigledno okrenule drugim izvorima zarade, poput platnog prometa, naplate raznih provizija i naknada, od kojih se inkasira veći deo prihoda svake godine. Međutim u skorije vreme bankarsko tržište bi moralo da počne da menja pristup svom poslovanju. Jer, kako kažu rezultati naše ankete, čak 40 odsto anketiranih bi promenilo banku usled bolje ponude druge banke. Dakle, došlo je vreme da i kod nas počne borba za klijente, pre svega osluškujući njihove potrebe. A to je siguran put do pojeftinjenja kredita i prilagođavanja uslova svakom pojedinačnom klijentu. |
Kreditna sposobnost klijenta je počev od ove godine maksimalno ostavljena na procenu bankama.
Nema više ograničenja u vidu procenta zaduženosti ili potrošačke korpe, banke mogu da dozvole zaduživanje i do visine cele plate, ali se to u praksi ne primenjuje. A banke i dalje primenjuju metodologiju procene prema procentu zaduženosti u odnosu na platu.
Rokovi otplate keš i refinansirajućih kredita se primetno skraćuju, a sredstva obezbeđenja postaju sve ozbiljnija.
Naime, iako su banke do skoro nudile ove kredite i na rokove otplate i do 10 godina, čini se da se polako ponovo ide ka tome da se rokovi spuste na prosečnih pet godina. Da biste uzeli kredit, banka ne traži ništa, dovoljno je samo da dođete u ekspozituru banke i podnesete zahtev, ali realnost je ono što marketing banaka poništava.
Čak i pored toga što ste kreditno sposobni, imate dovoljno visoka primanja, urednu istoriju u Kreditnom birou, poslujete preko iste banke celu deceniju, banke će na svaki mogući način minimizirati svoj rizik.
Sve je popularnije osiguranje korisnika kredita od nezaposlenosti i posledica nesrećnog slučaja, ali su to i hipoteke za veće iznose kredita, što je dodatni trošak i tihi način da se i kreditno sposobni klijenti odbiju. Ako želite da refinansirate neke obaveze, a pri tom već koristite takav kredit, nemojte se začuditi ako vas banka odbije, jer ne možete imati dva refinansirajuća kredita u istoj banci.
Isto tako, minimalna mesečna primanja, dužina zaposlenja kod trenutnog poslodavca, ukupan radni staž i poslovanje poslodavca ukoliko je u pitanju privatna firma, utiču na odluku da li možete uzeti kredit ili ne.
I uprkos tome što statistika govori da su prosečne stope na dinarske keš i refinansirajuće kredite na nivou od 21.66 odsto, odnosno za evre 11.73 odsto, realnost je ipak drugačija. Previše strogih propisa za proizvode čija cena dostiže i 26 odsto na godišnjem nivou za dinare, odnosno i 20 odsto za evre!
koja banka daje napovoljnije uslove za kes kredit.
Nije tacno. Ja sam juce usla u Vojvodjansku baknu da podignem novac i odmah su navalili da mi nude neki "izuzetno povoljan" kredit. Meltene se naljutili kad sam rekla da nisam zainteresovana!!!!