Globalni dug zbog pandemije porastao za 24 biliona dolara

Usled pandemije koronavirusa i brojnih mera koje su vlasti širom sveta donosile tokom 2020. godine, globalni dug porastao je za 24 biliona dolara, podaci su Instituta za međunarodne finansije u Vašingtonu (MMF). Novim rastom globalnog duga, ukupni dug prema podacima MMF-a trenutno iznosi 281 bilion dolara

Analizom kretanja globalnog duga, članovi MMF-a su utvrdili da je polovina rasta globalnog duga usledila zbog mera protiv pandemije koronavirusa koje su uvodile vlasti, a koje su većinom činile štetu ekonomiji država.

Kada su u pitanju multinacionalne kompanije, one su u rastu globalnog duga učestvovale sa 5,4 biliona dolara, domaćinstva sa 2,6 biliona dolara, dok su banke “krive” za rast duga za dodatnih 3,9 biliona dolara.

Istraživanje MMF-a pokazalo je da je ukupan dug skočio za više od 35 odsto odnosno na 355 posto ukupnog bruto društvenog proizvoda.

Ovakva kretanja su, prema podacima MMF-a znatno veća od porasta koji je zabeležen tokom svetske ekonomske krize 2008. i 2009. godine kada je dug u odnosu na BDP iznosio 10 tj. 15 odsto.

I tokom 2021. godine iz MMF-a očekuju kako će dugovi država rasti te da će se zaduživanja kretati iznad nivoa pre pandemije koronavirusa, s tim što bi otvaranje ekonomije u većini država trebalo da umanji rashodovnu stranu.

Najveći rast kada su u pitanju dugovanja zabeležile su zemlje Evrope tačnije Španija, Grčka, te Francuska.

Kada su u pitanju tzv. tržišta u razvoju, Kina je zabeležila najveći porast duga, a za njom slede Turska, Južna Afrika, Ujedinjeni Arapski Emirati i Indija.

Uprkos dugovanjima, kako navode iz MMF-a, prerano povlačenje mera vlasti širom sveta ne bi donelo stabilizaciju tržišta, već bi usledio izuzetno nestabilan period koji bi mogao da dovede do bankrota i novog talasa podizanja zajmova koji se ne bi mogli naplatiti u određenom periodu.

Prema mišljenju MMF-a, ključ je u postepenom vraćanju ekonomije na vreme pre pandemije što bi podrazumevalo i manji oslonac na podršku države.

“Trajno oslanjanje na državnu podršku moglo bi da predstavlja znatno veći rizik što bi dalo dodatni podstrek tzv. ‘zombi kompanijama’ da počnu sa još većim zaduživanjem”, navodi se u zaključku MMF-a.