Ruska blokada isporuke hrane iz Ukrajine i mogući gubitak ukrajinske žetve zbog ratnih poremećaja dominiraju medijima posljednjih meseci. Od februara do juna, globalne cene pšenice porasle su za više od 60 posto i dovele do humanitarne zabrinutosti i upozorenja međunarodnih razvojnih agencija na povećanje nesigurnosti oko dostave hrane u siromašnim afričkim i azijskim državama
No, mnogi ovi naslovi zavaravaju. U siromašnim državama, približno 80 posto svih kalorija dolazi od žitarica. Najvažniji je pirinač na koji otpada 27 odsto kalorijskog unosa po osobi u državama u razvoju i glavni je artikl u Aziji. U državama kao što su Mijanmar i Kambodža, pirinač donosi 80 posto kalorija.
Kukuruz je najvažnija žitarica u Africi. Približno 30 posto svetskog kukuruza se konzumira u afričkim državama, a ljudi iz Malavija, Lesota i Kenije u proseku pojedu između 90 i 180 kilograma kukuruza godišnje. Pšenica, koja je druga najvažnija žitarica planete, relativno je nevažna u siromašnim državama. Primera radi, godišnja potrošnja pšenice po glavi stanovnika je tek 17 kg u Subsaharskoj Africi.
Pšenica i kukuruz
Sada razmotrimo ukrajinski doprinos globalnoj distribuciji hrane.
Tokom 2020. izvezli su jako malo pirinča, 18 miliona tona pšenice i 28 miliona tona kukuruza. Ukrajina je bila peti najveći svjetski izvoznik pšenice nakon Rusije (37,3 miliona tona), SAD-a (26), Kanade (26) i Francuske (19,8); te četvrti izvoznik kukuruza nakon SAD-a (52 miliona tona), Argentine (37) i Brazila (34).
Gubitak ukrajinske pšenice i kukuruza, sam po sebi, ne bi trebao dovesti do nesigurnosti kada je reč o hrani u siromašnijim državama jer se proizvodnja i izvoz iz drugih država može povećati.
Uzmimo za primer kukuruz. Siromašne države se mogu za njega oslanjati kroz domaću proizvodnju, a jako malo na uvoz iz Ukrajine. Tako ga je, na primer, Kenija uvezla samo 11,818 tona iz Ukrajine.
Deficit takve veličine trebao bi se relativno lako nadomestiti od drugih proizvođača, naročito kada se ima u vidu da se većina kukuruza ne koristi u ishrani čoveka. Globalno, samo 15 posto kukuruza, proizvedenog u svetu, pojede se kao hrana. U SAD-u, najvećem proizvođači, 10 do 12 miliona tona godišnje se koristi u proizvodnji zaslađivača.
Drugi proizvođači mogli nadomestiti gubitak ukrajinske pšenice. Proizvodnja u prošlosti pokazuje kako mnoge države trenutno ne rade u punom kapacitetu.
Na primer, povećanje američkog izvoza pšenice sa nedavnih 26 miliona tona na 44 miliona tona koliko je iznosio 1981. bi nadoknadilo ukupan gubitak ukrajinskog izvoza pšenice.
Opasnost od manjka đubriva takođe ima svoje mesto u naslovima jer bi to moglo dovesti do manjka proizvodnje i poskupljenja hrane globalno. No, Ukrajina izvozi tek 0,8 posto svetskog đubrišta.
Šta ako Rusija prestane da izvozi?
Kada se sve rečeno uzme u obzir, siromašne države ne bi trebale biti značajnije pogođene nedostatkom poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine. No, to ne znači da su prenapumpane brige za nesigurnost u dostavu hrane. Problemi su drugačiji i dosta složeniji od onoga što naslovi nude.
Ostavi komentar