Gde sve u Srbiji ima zlata?

Zlato se istražuje u okolini Bosilegrada, Trgovišta, Vranja, Medveđe, Lebana i Žagubice

Jedno nalazište zlata i kalcijum-karbonata u Srbiji pronađeno je u Gadžin Hanu, a drugo na jugoistoku zemlje, rekao je predsednik Srbije. On je još sredinom decembra objavio da su u našoj zemlji otkrivena nalazišta zlata i kalcijum-karbonata. Sada otkriva da je drugo nalazište u jednom od najsiromašnijih delova Srbije. „Za jedno se zna da je u Gadžinom Hanu, a čekam dozvolu da kažem gde je tačno i ovo drugo”, izjavio je.

Vučić je rekao da će opština, čije se ime još čuva u tajnosti, doslovno procvetati, kao i da je u njoj pronađeno mnogo više zlata nego što imamo u rudniku „Čukaru Peki”. „Da sam birao bolju opštinu, ne bih je našao. Reč je o jugoistoku Srbije, zaključio je predsednik.

Predrag Mijatović, zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije, kazao je da nekoliko desetina stranih kompanija istražuje zlato u Srbiji. Lokacije na jugoistoku naše zemlje su opštine Bosilegrad i Trgovište sa okolinom. Na jugu se istražuje na području Vranja, ka planini Besna kobila, opštinama Medveđa i Lebane. Na istoku Srbije istraživanja se rade u okolini Žagubice.

– To su sve lokacije na kojima se trenutno traži zlato u našoj zemlji. Na koju tačno je predsednik mislio, ne znam. Ministarstvo rudarstva i energetike ima podatke za sve kompanije u kojoj su fazi istraživanja. U geološkim krugovima je poznato da se elaborat o rezervama radi za nalazište kod Žagubice – naveo je Mijatović.

Dodao je da se procenjuje da u Srbiji ima 600 tona rezervi zlata. Mada je napomenuo da su pre dvadeset godina urađene poslednje procene za mineralne sirovine, koliko ima sigurnih, koliko ima potencijalnih, bilansnih i vanbilansnih sirovina. Kada je reč kalcijum-karbonatu kod Gadžinog Hana, Mijatović je kazao da je reč o sirovini visokog kvaliteta jer je sadržaj kalcijum-karbonata veći od 99,50 procenata. Ima široku primenu zato što je kvalitetna i jedna od najkvalitetnijih kalcijum karbonantnih sirovina u Srbiji. Može da se koristi u farmaceutskoj, prehrambenoj, industriji prerade metala, boja i lakova. Ono što je interesantno, postoji mogućnost da litijum-jonske budu zamenjene kalcijum-jonskim baterijama.

– Slično nešto ima na nekoliko mesta u Srbiji, ali ovo nalazište je posebno zato što način postanka kalcijum-karbonata nije uobičajen. Posebna pogodnost kod tog ležišta kalcita je što je kalcijum-karbonat smešten u jednoj pukotinskoj zoni, u zoni krečnjaka, koji je hemijski isto kvalitetna karbonantna sirovina. Taj krečnjak takođe ima visok kvalitet, ne kao kalcit, ali je dosta dobrog kvaliteta. Tako da ležište kod Gadžinog Hana može da se iskoristi za više namena. Sama sirovina i okolna stena može se upotrebiti kao građevinski kamen, a glavna sirovina može da se koristi za lekove, boje, stočnu ishranu, industriju šećera, kao i u metalskoj industriji – objasnio je Mijatović.

Naglasio je da u Srbiji postoji još nekoliko mesta na kojima se eksploatiše kvalitetna kalcijum-karbonantna sirovina sa širokom primenom, poput ležišta „Potaj čuka” u blizini Žagubice, zatim iznad Kučeva…

– Trenutno se rade istraživanja na novim baterijama, to jest ide se na to da se ne prave litijum-jonske nego kalcijum-jonske baterije. Ispostavilo se da baterije napravljene na bazi kalcijuma mogu da akumuliraju veću količinu energije nego litijumske baterije. Ta tehnologija trenutno se ispituje na nekoliko mesta u Evropi i Kini. Ako se ispostavi da baterije na bazi kalcijum metala mogu da budu isplativije od litijumskih baterija, svako će hteti da ih uzme. Kalcijum-karbonat može da se eksploatiše i sa površine, dok za litijum postoji više vrsta eksploatacije, podzemna, površinska i sa slanih izvora – rekao je Mijatović.

Naveo je da ako bi se u nekoj od tih siromašnih opština otvorilo manje rudarsko postrojenje to bi značilo minimum sto zaposlenih. Kada se pogleda broj članova porodice koji indirektno zavise od tih sto zaposlenih i plus prateće delatnosti koje se oslanjaju na rudnik ekonomska korist je ogromna za te opštine.