Rastu zelenih energetskih investicija najviše doprinose Kina, Evropska unija, Sjedinjene Američke Države i Indija
- Očekuje se veliki rast. To je oko 2.400 gigavata novih instalisanih, što je posledica i dekarbonizacije i orjentacije, naročito Evrope, da se oslobodi ruskih energenata - objašnjava Željko Marković, lider za energetiku u "Dilojtu".
Kriza napravila prekretnicu
Iako je ugalj još dominantan i nijedna zemlja ne zasniva energetsku bezbednost samo na obnovljivoj energiji, stručnjaci su saglasni da je energetska kriza napravila istorijsku prekretnicu ka čistijem energetskom sistemu i to je budućnost.
- Brza energetska tranzicija ka obnovljivim izvorima energije i na pametan način vođena tranzicija, gde se staro ne zaboravlja brzo, a gde novo pristiže omogućava da energetski miks Evrope bude mnogo kvalitetniji nego sada - kaže profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikola Rajaković.
Naglašava i da se u naredne dve, tri decenije ne možemo odreći fosilnih goriva: uglja, nafte, a posebno gasa.
Koji su potencijali Srbije?
Devedeset odsto novih investicija za proizvodnju struje su iz vetra i sunca. U tim izvorima, Srbija ima ogroman potencijal.
Iz Udruženja za energetiku i rudarstvo PKS Ljubenko Savić kaže da je najveći potencijal Srbije solarna energija.
- Imamo 30 odsto većeg potencijala od Nemačke ili 40 odsto od zapadnih zemlja. Imamo preko 2.000 sunčanih sati - navodi Savić.
Vlada je već donela "zelenu agendu" i kažu da se radi na unapređenju propisa i uslova koji će olakšati prihvat novih zelenih kilovata u energetski sistem naše zemlje.
- U prvom talasu, 400 megavata, napravićemo trogodišnji plan da investitori znaju kakvi su nam planovi, da se pripreme i da u nekom srednjem roku, naredne tri, četiri godine imamo 1.400 megavata zelene energije - kaže ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović.
Plan "Zeleni put"
Osim privatnog kapitala, tu su i projekti iz EPS-ovog plana "Zeleni put". Najvažnije je da je i Elektroprivreda počela realizaciju svojih projekata obnovljive energije, a ključna je hidrolektrana "Bistrica" koja do kraja decenije treba da bude na mreži.
- U toku je izgradnja vetroparka 'Kostolac', koji će biti 66 megavata instalisane snage. Na tom području planiramo još dva vetroparka Stiško polje 1 i 2 - objašnjava Vladimir Šiljkut, savetnik direktora EPS-a.
Prema njegovim rečima, kada budu zatvorene najstarije termoelektrane "Morava" i "Kolubara A", na njihovim pepelištima planirana je izgradnja solarnih elektrana.
Bržoj energetskoj traziciji doprinosi i pojeftinjenje opreme i tehnologije za obnovljivu energiju. Za dve decenije, proizvodnja iz solarnih panela pojeftinila je čak 12 puta, a iz vetroelektrana tri puta.
Ostavi komentar