Gde se najviše prodaje pšenica iz Srbije?

Najveće količine ne odlaze Dunavom zbog toga što je konkurencija u Konstanci za nas postala teško prihvatljiva

Iz rumunske Konstance, kao pretovarne luke, naše žitarice najviše su išle u Južnu Koreju, a zatim, Tunis, Indiju, Tursku, Egipat, Mauritaniju i Jordan.

Ovo su bile glavne prošlogodišnje destinacije za isporuke srpske pšenice, kukuruza i ječma zajedno.

Kako je za „Politiku” rekla Sunčica Savović, direktorka Udruženja „Žita Srbije”, oko 50 odsto naših izvoznih količina kukuruza prošle godine je, preko Konstance, otišlo na ova odredišta. Druga polovina u zemlje regiona, gde Italija prednjači kao najveći kupac.

Kada je reč o pšenici, situacija je potpuno drugačija. Poslednje tri godine najveće količine pšenice, proizvedene u Srbiji, završavaju u zemljama regiona, uključujući Italiju. U prošloj godini imamo promenu da je Italija bila kupac 35,5 odsto našeg žita, što je otprilike u liniji sa rezultatima iz 2022, dok su bivše jugoslovenske republike i Albanija kupile 46 procenata, tako da imamo povećanje u odnosu na 2022. kada je taj procenat bio 41 odsto.

– U poslednje tri godine države regiona, sa Italijom na čelu, glavni su kupci srpskog žita. Najveće količine, dakle, ne odlaze Dunavom zbog toga što je konkurencija u Konstanci za nas postala u najvećoj meri teško prihvatljiva iz velikog broja razloga – ističe naša sagovornica.

Svetski mediji poslednjih dana objavljuju da su cene pšenice i kukuruza probile psihološku granicu, da su krenule na gore i za stari rod, ali i u ugovorima koji se potpisuju za isporuke u narednim mesecima. Plasiranje ovih informacija krenulo je prošle sedmice, odmah po objavljivanju američkog izveštaja o planovima setve, ali i predviđanjima da će u SAD površine pod kukuruzom biti smanjene za oko pet odsto. Međutim, samo nekoliko dana kasnije stanje na tržištu počelo je da se smiruje.

Savović napominje da se izveštaj koji su Amerikanci objavili prošle nedelje odnosi isključivo na unutrašnje tržište SAD i obuhvata samo podatke o njihovim zalihama i planovima. Kada je reč o svetskom bilansu pšenice, trenutno je ukupno očekivana proizvodnja na godišnjem nivou manja za 0,3 odsto. Očekuje se potrošnja veća za jedan odsto na godišnjem nivou, manji izvoz za 3,6 i globalno manje završne zalihe za 4,5 procenata. Ujedno najmanje od tržišne 2015/2016. U tom smislu se, napominje, možda pojavila mala nada da će na svetskom tržištu porasti tražnja. Ali smatra da je zaista upitno koliko će sve to dopreti do crnomorskog regiona, a posebno do našeg regiona, gde nudimo svoje viškove za dalje destinacije. Istovremeno u bilansima kukuruza i soje očekuje se veća svetska proizvodnja za 6,3 odsto, odnosno za pet odsto, a isti je slučaj sa završnim zalihama.

– Trenutno, u takvim bilansima, ne vidim realan razlog za rast cena, ali mi ne smemo da zaboravimo na finansijske fondove koji su od 2020. aktivno na svetskim berzama poljoprivrednih roba, i na to da njihove postupke i interese niko ne može da predvidi. Zato ne znam da kažem da li će biti dugoročni ti skokovi cena koje svakodnevno menjaju pravac– kaže Sunčica Savović.