Političari su priznali: Problem aerozagađenja u Srbiji je prisutan više decenija unazad. Šta su uradili da to reše – nisu rekli. Šta će uraditi da se to reši – još ne znamo ni mi ni oni
U međuvremenu su srpski gradovi dospeli na vrh svetske liste najzagađenijih ali to izgleda da više od naših brine evropske zvaničnike. Oni su se oglasili, jer se čestice ugljen-dioksida, sumporovih jedinjenja, azotnih oksida i svih ostalih nečistoća šire i na njihove teritorije.
Pre dva dana je iz Evropske energetske zajednice stiglo upozorenje da ukoliko Srbija ne reaguje u roku od dva meseca i ne počne da radi na smanjenju aerozagađenja, upozorenje će biti prosleđeno Savetu Evropske unije a istovremeno je protiv naše zemlje podneta prijava zbog nepotpune primene Direktive o velikim ložištima, koja su dužna da vode računa o dozvoljenoj emisiji štetnih gasova. Navodi se i da devet od šesnaest velikih ložišta u Srbiji ispušta previše škodljivih čestica u atmosferu jer nisu ispunili obavezu ugradnje filtera. To se uglavnom odnosi na termoelektrane koje koriste ugalj i iz čijih se postrojenja dobija najviše električne energije. Ranije su još iz EEZ-a tvrdili da jedna naša termoelektrana zagadi više vazduha nego sve evropske zajedno.
Činjenica je da na aerozagađenje najviše utiču industrija, slede velika i individualna ložišta a na trećem mestu je saobraćaj sa udelom od oko 25 odsto. Na energiju koja se koristi za grejanje odnosi se oko trećina ukupnog zagađenja vazduha, polovini od toga doprinose individualna ložišta. Umesto konkretnih mera, za sada samo slušamo kako se prebacuje krivica sa Vlade na Ministarstvo životne sredine, koje prst upire na lokalne samouprave a one na građane. Svi koji bi morali da budu odgovorni, tvrde da su krivi građani, jer „lože šta stignu“.
Prema istraživanjima, najveći zagađivači u toj kategoriji su oni koji koriste čvrsta goriva, drvo i ugalj, električna energija je daleko prihvatljivija i komotnija za korisnike, ali sve dok se u računicu ne uključi činjenica da se ona dobija najvećim delom iz termoelektrana, koje su na vrhu lestvice zagađivača. Iz ugla zaštite životne sredine, najprihvatljiviji način zagrevanja je gas ili daljinsko grejanje s obzirom na to da većina toplana radi na taj energent. Međutim, ti vidovi trenutno su najskuplji i većini građana nedostupni.
Prema rečima Dejana Stojanovića, direktora Poslovnog udruženja Toplane Srbije, oko 32 procenta domaćinstava greje se na drva, deset odsto koristi ugalj, 20 procenata ima peći na struju, deset odsto gas a toplane snabdevaju energijom 25,13 odsto ili 629.000 domaćinstava.
– Toplane su zainteresovane da približe svoje usluge građanima, slobodnih kapaciteta ima i ukoliko bi se doslednije primenjivale mere energetske efikasnosti, taj prostor bi se još i širio. Trebalo bi imati u vidu i to da grejanje na struju može uskoro da postane neisplativo, jer nas MMF stalno pritiska da povećamo cenu električne energije. Za mnoga domaćinstva to bi mogao da bude momenat kada odlučuju čime će zagrejati svoje stanove. Svakako da je iz ugla zaštite životne sredine, gas najbolje rešenje, ali mnogi gradovi ili njihovi stanovnici nemaju pristup gasovodnoj mreži, pa je druga opcija daljinsko grejanje, jer emisija štetnih gasova može efikasnije da se kontroliše ako ide iz jednog centra – kaže Stojanović. Dodaje da čak 77 odsto toplana radi na gas, 13 procenata na mazut, koji je u većini slučajeva „rezervno gorivo“, dok je preostalih deset procenata na ugalj. Sve one zajedno godišnje u atmosferu ispuste 1,7 miliona tona ugljen dioksida, što je znatno manje od ostalih vidova grejanja.
– Mi reagujemo tek kada nas neka nevolja zadesi, a trebalo bi da strategija zagrevanja bude sveobuhvatna. Inicijativa uvek ima ali sve ide previše sporo. Mislim da nije realno da toplane ponude građanima besplatne priključke kako bi ih privukle ovom vidu zagrevanja, to bi bio populizam, ali bi svakako mogli da se kreiraju povoljni krediti. Ja uvek navodim primer Italije, gde je trošak priključka do te mere „razbijen“ na dugi period, da se on u mesečnom računu gotovo i ne primećuje – kaže Stojanović.
Pored toga, niska platežna moć građana u Srbiji zahteva i da se cena grejanja prilagodi, ali još niko ne pominje mogućnost da je država ili lokalna zajednica subvencionišu kao jednu od mera za smanjenje aerozagađenja. A prostora za to bi bilo makar od onih ne zna se kako potrošenih 400 i nešto miliona evra koliko su građani sami sakupili uplaćujući ekološku taksu. Umesto toga, sve veći udeo računa za grejanje u kućnom budžetu, naterao je mnoge da zatraže „skidanje“ sa mreže pa umesto da broj korisnika daljinskog grejanja raste, on počinje da prima tendenciju pada.
Šta kažu u Ministarstvu zaštite životne sredine?
Niz sastanaka– Tokom protekle dve godine imali smo niz sastanaka sa predstavnicima lokalnih samouprava, a posebno sa predstavnicima Beograda, Niša, Užica, Smedereva, Valjeva, Kosjerića i Vladimiraca – gradova i opština koji su među najugroženijim aerozagađenjem, dajući im stručnu podršku i predloge za rešavanje tih problema kao i moguću finansijsku pomoć u gašenju kotlarnica. Ministarstvo je u više navrata upozorilo jedinice lokalnih samouprava na njihovu zakonsku obavezu izrade kratkoročnih i dugoročnih planova kvaliteta vazduha, i zatražilo izveštaje o ispunjavanju ove obaveze – navode.
Potvrđuju da bi adekvatna zamena energenata koji uzrokuju aerozagađenje bio gas, zatim biomase i priključivanje na daljinski sistem grejanja.
– Odluke su na lokalnim samoupravama, koje će ovaj proces realizovati kroz svoje planove za kvalitet vazduha, a zavisno od specifičnosti različitih lokalnih zajednica su i cene koštanja ovakvih ulaganja u zdraviju životnu sredinu. Vlada Republike Srbije predviđa pokretanje ubrzanog procesa gasifikacije, dok će gradske toplane biti podstaknute da izvrše prelazak korišćenja fosilnih energenata na one koji manje zagađuju životnu sredinu i građani stimulisani da se priključe na sistem centralnog grejanja gde god za to postoje uslovi – kažu u Ministarstvu.
Cene različite
U proseku, centralno grejanje po kvadratu košta oko 95 dinara, ali toplane koje koriste otpadnu energiju iz termoelektrana, poput onih u Lazarevcu, Požarevcu ili Obrenovcu, imaju znatno niže cene, oko 46 dinara po kvadratu. Beograđani, koji pokrivaju 56 odsto svih korisnika, plaćaju 108,54 dinara za kvadrat. Međutim, kada je o troškovima reč, treba napomenuti da se obično upoređuje samo cena energije, ali ali toplane, na primer, osim grejanja obavljaju i održavanje, periodične preglede, servisiranje, što se ne uzima u obzir. Ako se računa da je struja najjeftinija, obično se matematika pravi za najnižu, noćnu tarifu, ali ako za samo dva sata prežete iz zelene u plavu zonu, račun se uvećava za 44 odsto i struja je već tada nekonkurentna sa daljinskim grejanjem – kaže Dejan Stojanović.
Ostavi komentar