Fosilna goriva podigla temperaturu u Nemačkoj

Predložena zabrana novih fosilnih sistema grejanja na nivou EU od 2029. visi o koncu dok se nemačka svađa oko kotlova prelila u Brisel, stavljajući predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen pred težak izbor

Nemačka je u jeku borbe oko toga da li fosilne sisteme grejanja treba zabraniti od 2024. Sada je pažnja usmerena ka Briselu, gde se po sličnom planu godinama radi.

REPoverEU, plan Komisije da ukine zavisnost od ruskih fosilnih goriva do 2030. godine, „biće ubrzanje za naš evropski zeleni dogovor“, objavila je fon der Lajen u maju 2022. nakon početka rata u Ukrajini.

Međutim, jedna odredba tog plana „Sačuvaj energiju“, postala je politizovana nemačkim ratom za kotlove.

Komunikacija je predviđala „postavljanje strožih ograničenja ekološkog dizajna za sisteme grejanja na nivou EU, što podrazumeva 2029. godinu kao krajnji datum za stavljanje na tržište „samostalnih“ kotlova na fosilna goriva“.

U aprilu 2023. godine, radna grupa koju je osnovala Evropska komisija definisala je šta bi to značilo u praksi - stvaranje standarda energetske efikasnosti od 115% koji tradicionalni sistemi grejanja nisu u stanju da dostignu.

Prekoračenje energetske efikasnosti od 100% je fizički nemoguće za grejače na gas i ulje, ali je lako ostvarivo za toplotne pumpe, koje mogu pretvoriti jednu jedinicu energije u četiri jedinice toplote.

Tabloidi izazivaju pometnju

Ovi planovi nisu prošli nezapaženo od strane nemačke tabloidne štampe.

„EU planira čvršći čekić za grejanje od Habeka“ bio je naslov najvećeg nemačkog tabloida BILD.

U članku, objavljenom 7. juna, citira se nemački FDP koji izražava zabrinutost da će Brisel ukinuti teško izborena izuzeća za sisteme grejanja koji rade na vodonik ili e-goriva koja su uneta u nemački zakon. Sva rešenja za grejanje na bazi vodonika bi pala na testu od 115%.

„Mislim da je skandal ono što bi trebalo da dođe iz Brisela! Gospođa fon der Lajen bi torpedovala sve što pokušavamo da postignemo ovde u Nemačkoj“, rekao je za BILD šef FDP-a, Kristijan Dir.

Članak je izazvao trenutnu reakciju Brisela, sa zvaničnicima iz kabineta Fon der Lajen koji su navodno gurali predstavništvo Komisije u Nemačkoj da brzo objavi „razotkrivanje“ tabloidnog članka – neobičan odgovor izvršne vlasti EU, koja teži da ne komentariše medijsko izveštavanje.

Osnova zabrane koju je predložila Komisija je Direktiva o ekološkom dizajnu iz 2009, koja je trenutno u reviziji. Stručnjaci jedne od radnih grupa formiranih u skladu sa direktivom već nekoliko godina raspravljaju o novim standardima efikasnosti sistema grejanja, a prvobitni dogovor je postignut u aprilu 2023. godine.

Sporazum je uspostavio uslov od 115 odsto, a Komisija sada traži većinsku podršku među 27 zemalja EU da bi standard uneo u zakon, koristeći takozvani Implementacioni akt.

„Nacrt Zakona o sprovođenju je još uvek u raspravi u zemljama i udruženjima EU i mora da dobije podršku kvalifikovane većine država članica“, rekao je portparol Komisije za EURACTIV.

Politička zagonetka

Politički, situacija ipak izgleda komplikovanija, jer je nemačka svađa dovela predsednika Komisije u težak položaj godinu dana uoči evropskih izbora.

Von der Lajen tek treba da saopšti da li će se kandidovati za drugi mandat na mestu šefice izvršne vlasti EU i kandidovati se za svoju političku porodicu, Evropsku narodnu partiju (EPP) desnog centra.

Međutim, to bi prvo od Nemačke zahtevalo da je zvanično imenuje za kandidata za komesara, a vladajuća koalicija u Berlinu, sastavljena od socijalista, zelenih i liberala, nema neposredan interes da je nominuje.

Naravno, spor oko kotlova ne bi pomogao njenom slučaju u Berlinu.

Brisel stoga pažljivo postupa po predloženim novim standardima za kotlove.

„Politički otpor je žestok”

U ponedeljak (12. juna), nacionalni predstavnici i stručnjaci koji učestvuju u radnoj grupi Komisije održali su još jedan sastanak na kojem su razgovarali o predloženim standardima za kotlove na nivou EU.

„Ovo je njena poslednja šansa“ da donese zabranu kotlova na fosilna goriva, rekao je jedan izvor uključen u razgovore, nazivajući tu meru „neophodnim“ potezom u suočavanju sa klimatskim vanrednim stanjem.

Drugi, u međuvremenu, kažu da je Komisija odustala od pritiska zemalja EU i da je spremna na kompromis.

Tomas Novak, generalni sekretar Evropske asocijacije toplotnih pumpi EHPA, nazvao je sastanak „razočaravajućim”, rekavši da su predstavnici 27 zemalja EU naveli „brojne razloge zašto je zabrana kotlova od 2029. politički i ekonomski neizvodljiva”.

Evropska komisija bi trebalo da ide "napred" sa ambicioznijim standardima kotlova, ali "politički otpor je žestok", rekao je Novak.

Sada je pitanje da li će Brisel krenuti sa zabranom ili ne. Nekoliko izvora bliskih procesu reklo je da je Komisija signalizirala otvorenost za promene koje su zahtevale zemlje EU.

„Komisija neće donositi nikakve odluke o ograničenjima pre završetka tekućih procedura konsultacija i diskusija“, rekao je portparol izvršne vlasti EU.