Zvanični kurs Evra za dan 26.10.20. :: 117.5929 rsd
Tekst objavljen: 22.06.2020 11:10        


Prema rang listi objavljenoj u godišnjoj ediciji „Finansije TOP“ u izdanju ekonomskog mesečnika „Biznis i finansije“, banka Inteza je vodeća u Srbiji po tržišnom učešću i ostvarenoj dobiti u 2019. godini

Finansijski sektor stabilan, ali očekuje nas teška jesen

Prvo na listi osiguravača po ostvarenoj premiji je Dunav osiguranje. Analize pokazuju da je celokupan finansijski sektor uspeo da održi stabilnost tokom vanrednog stanja, ali da svim učesnicima na domaćem finansijskom tržištu predstoji teška jesen, navodi se u ediciji „Finansije TOP“.

Pet najvećih banaka u Srbiji

Banka Inteza je bila najprofitabilnija banka u Srbiji u 2019. godini, sa ostvarenom dobiti od preko 12,3 milijarde dinara. Mada je to nešto slabiji rezultat u poređenju sa zaradom od 12,6 milijardi dinara u 2018. godini, Inteza je zadržala lidersku poziciju, pokazuje rang lista objavljena u godišnjoj ediciji „Finansije TOP“, u izdanju ekonom- skog mesečnika „Biznis i finansije“ .

Na drugom mestu je Komercijalna banka sa rekordnim profitom od devet milijardi dinara, a među prvih pet ba- naka po dobiti slede Unicredit banka, AIK banka i Rajfajzen banka.

Inteza je lider i prema tržišnom učešću (16%), dok su na drugom mestu OTP i Vojvođanska banka koje posluju pod kontrolom istog vlasnika sa zajedničkim ućešćem od 13,5%. Slede Komercijalna i NLB banka sa ukupnim učešćem od 12,4%, na četvrtom mestu je Unicredit banka (10,8%), a na petom Rajfajzen banka (7,8%).

Dobit manja, ali kvalitetnija

Prema analizi u ediciji „Finansije TOP“, banke su prošle godine uvećale neto prihod od kamata za 5,4%. Uprkos napretku u osnovnoj delatnosti, bankarski sektor je zabeležio pad profita od 8,5% na 63,9 milijardi dinara, pre svega usled većih ostalih rashoda i pojedinih jednokratnih efekata poput troška saniranja kredita u „švajcarcima“. Stoga je prinos na kapital bankarskog sektora ponovo pao na jednocifreni nivo (9,1%), ali je struktura ostvare- nog profita kvalitetnija u odnosu na prethodne dve godine.

Trend ukrupnjavanja bankarskog sektora nastavljen je i protekle godine, pa je prvih deset banaka zauzimalo preko 80% tržišta, a ako se tome doda ovogodišnje preuzimanje Komercijalne od strane NLB banke, ova kon- centracija premašuje 85%.

Strahovanje od novog talasa nenaplativih kredita

Ovim preuzimanjem gotovo da je završeno „mešanje karata“ među glavnim bankarskim igračima u Srbiji, pa će banke u narednom periodu morati prvenstveno da se orijentišu na organski rast, osim ako ne dođe do neočeki- vanih preokreta usled posledica pandemije korona virusa.

Ono što bankare najviše brine je pad privredne aktivnosti i moguće ponovno gomilanje nenaplativih kredita, što bi usporilo kreditiranje privrede koje se ionako nije oporavilo od prethodne finansijske krize.

Osiguravači sa najvećom premijom

Kada je reč o poslovanju osiguravajućih društava, rang lista u 2019. je gotovo nepromenjena u odnosu na go- dinu ranije. Dunav osiguranje je i dalje na prvom mestu po visini premije od preko 28,4 milijardi dinara, sledi ga Đenerali osiguranje sa više od 23 milijarde dinara premije, a među prvih pet su DDOR, Viner štediše i Triglav osiguranje.

Ukupna premija osiguranja u 2019. godini je porasla za 8% realno u odnosu na godinu dana ranije, ali tržište je obeležio značajan rast određenih vrsta osiguranja.

Zanimljivo je da se uvećala premija unit linked osiguranja koje je povezano sa ulaganjem u investicione fondo- ve, te prinos direktno zavisi i od samih prinosa investicionih fondova. Rast od 140%, (221,5 miliona dinara premije) zvuči impresivno, ali treba imati na umu da je iznos ove premije u 2018. bio nizak i iznosio je oko 92 miliona dinara.

Rastu polise riziko osiguranja

Zabeležen je i rast dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja za 30%, kao i osiguranja od opšte odgovornosti za 20%. U segmentu osiguranja života sve manje se govori o štednji i u strukturi premije rastu polise riziko osiguranja.Osiguravači su se tokom vanrednog stanja veoma brzo prilagodili novim okolnostima i uspeli da održe stabil- nost, ali prema procenama analitičara osiguravajuće kuće čeka teška jesen. To svakako može ugroziti i prodaju osiguranja koje je ionako nedovoljno razvijeno, što pokazuje i struktura ostvarene premije.

Uticaj pandemije na finansijski sektor

Prema oceni Udruženja finansijskih institucija PKS u analizi za ediciju „Finansije TOP“, celokupan finansijski sektor u Srbiji je tokom vanrednog stanja reagovao veoma brzo i pružio odgovarajuću podršku najviše pogođe- nim industrijama i klijentima.

U lizing industriji je, uprkos velikim poremećajima u nekim sektorima poput turizma i saobraćaja, došlo do zaklju- čenja novih ugovora zahvaljujući preduzećima koja su imala pojačanu aktivnost tokom vanrednog stanja i koja su najviše nabavljala komercijalna i putnička vozila.

Penzioni i investicioni fondovi mogu očuvati stabilnost poslovanja, uprkos posledicama pandemije.

„Iskustvo iz proteklog perioda pokazuje da oni umeju dobro da procene rizike prilikom odluka o ulaganjima. Fondovske industrije su dovoljno likvidne da i pri nešto većim isplatama, uz smanjene uplate, mogu ispuniti svoje obaveze”, ocenjuju u Udruženju finansijskih institucija PKS za „Biznis i finansije“.

No, kao i u celom svetu, konačni efekti aktuelne krize na poslovanje domaćeg finansijskog sektora moći će da se sagledaju tek kada se budu znale i ukupne posledice po realni sektor, odnosno kojom brzinom će ostatak privrede početi da se oporavlja, navodi se u ediciji „Finansije TOP“.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
finansijski sektor pandemija finansije top Privredna komora Srbije osiguranje banke ekonomska kriza

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana