Ekonomije u usponu i zemalja u razvoju u regionu Evrope i Centralne Azije ove godine će ostvariti rast od 3,6 procenata, zahvaljujući oporavku izvoza i stabilizaciji cena industrijskih proizvoda, objavila je danas Svetska banka u novom, ažuriranom izveštaju za region
Prema mišljenju ovog međunaropdnog kreditora, oporavak izvoza i stabilne cene industrijskih proizvoda delimično su neutralisali posledice ponovnog rasplamsavanja pandemije krajem 2020. godine i novog talasa zaraze.
Umeren rast regiona u 2021. uslediće nakon pada od 2,0 procenta prošel godine do kojeg je došlo uzled poremećaja uzrokovanih kovidom, navodi se u saopštenju Kancelarije Svetske banke u Beogradu.
Ekonomski pad je, dodaje SB, bio manji nego što se očekivalo usled oporavka Turske, koji je bio snažniji od predviđenog, i otpornosti Rusije, kao dve najveće privrede u regionu.
Najteže su pogođene privrede koje u velikoj meri zavise od usluga i turizma, imajući u vidu da su mere socijalnog distanciranja i ograničenja kretanja dovele do trajnijeg slabljenja.
Očekuje se da će stopa regionalnog rasta dostići 3,8 procenata u 2022, kako efekti pandemije budu postepeno slabili, a trgovina i investicije ubrzavale rast.
Ovakvi izgledi su ipak veoma neizvesni i rast može biti niži ukoliko iščezavanje pandemije potraje duže nego što se očekuje, dodaje se u izveštaju.
Svetska banka primećuje da u regionu postoje kašnjenja u vakcinaciji, da se uslovi eksternog finansiranja pogoršavaju usled globalnog rasta kamatnih stopa ili pogoršanja sentimenta investitora, kao i usled geopolitičkih tenzija.
Procenjuje da će pandemija izbrisati barem pet godina rasta prihoda po stanovniku u nekoliko privreda u regionu i povećati broj siromašnih, u velikoj meri usled gubitka radnih mesta.
U celosti, uprkos oporavku rasta, povećnje bruto domaćeg proizvoda (BDP) po stanovniku u regionu je blaže i ispod trenda pre pandemije.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
"Pandemija i dalje baca senku na ekonomsku aktivnost u Evropi i Centralnoj Aziji. Međutim, dok se kreatori politika hvataju u koštac sa kratkoročnim efektima na zdravlje, obrazovanje i privredu, trebalo bi da ugrabe priliku da se pozabave dugoročnim izazovima podsticanja produktivnosti, izgradnje živahnijeg privatnog sektora, unapređenja institucija i prelaska na zelenije i inkluzivnije privrede, sa manjom emisijom ugljenika", kaže Ana Bjerde, potpredsednica Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju.
Od fundamentalnog značaja za postizanje ovih dugoročnih razvojnih ciljeva je dobra uprava. U Evropi i Centralnoj Aziji dobra uprava dodatno dobija na značaju imajući u vidu istorijski veliku ulogu kojeu vlade igraju u oblikovanju privreda.
Državni rashodi u regionu predstavljaju skoro 40 procenata privrede, a vlade zapošljavaju više od četvrtine najobrazovanijih i najproduktivnijih radnika u regionu, pri čemu žene čine 57 procenata zaposlenih u javnom sektoru.
Uloga vlade u zemljama u regionu će verovatno dalje rasti narednih godina, prevashodno usled potrebe za širenjem zdravstvene i dugoročne nege populacije koja stari, kao i podrške javnosti intervencijama vlade na smanjenju nejednakosti i, u svetlu kovida, unapređenju sistema zdravstva i obrazovanja, zaključuje Svetska banka.
U posebnoj analizi na temu "Informacije, digitalizacija i dobra uprava u Evropi i Centralnoj Aziji", Asli Demirgič-Kunt, glavna ekonomistkinja SB za taj region, navodi da "digitalna tehnologija i informaciona revolucija nude potencijal za povećanje efikasnosti, transparentnosti, operativnosti i poverenja građana, što u celosti direktno unapređuje kvalitet uprave".
Ostavi komentar