Evo koliko će EPS dobiti novca od poskupljenja struje

Ogroman, ali ipak nedovoljan novac

Prihodi EPS-a na godišnjem nivou, ukoliko pretpostavimo jednaku potrošnju kao 2021. godine, zbog povećanja cena biće blizu 500 miliona evra. To je između četvrtine i trećine onoga što će EPS potrošiti na uvoz struje samo u predstojećoj zimskoj sezoni.

Od prvog septembra struja za stanovništvo poskupela je 6,5 odsto u proseku, ali je povećana i naknada za povlašćene proizvođače električne energije sa 0,437 dinara na 0,801 dinara po kilovatčasu što znači da poskupljenje struje faktički oko 10 odsto.

Takođe od početka septembra EPS će slati i preduzećima nove ugovore o snabdevanju sa cenom od 95 evra po megavatsatu na osnovu preporuke Vlade, dok je do sada cena struje za privredu bila „zakucana“ na 75 evra bez poreza, takođe po preporuci Vlade.

Prema podacima Agencije za energetiku prošle godine ukupna finalna potrošnja, iznosila je 30,5 terevatčasova struje (oko 30.500 gigavatsati).

Na garantovanom snabdevanju gde su domaćinstva i mali kupci isporučeno je 15.207 gigavatsati po prosečnoj ceni od 7,6 dinara po kilovatsatu. Sa poskupljenjem na 8,144 dinara po kilovat satu, ako pretpostavimo istu potrošnju kao prošle godine, EPS će inkasirati 70,4 miliona evra više.

U prošloj godini je na komercijalnom snabdevanju isporučeno 15.041 gigavatsati struje po prosečnoj ceni od 8,63 dinara po kilovatsatu ili 73,4 evra po megavatsatu. Pri istoj potrošnji, mada se prethodnih godina ona uvećavala za oko pet odsto godišnje, i novoj ceni od 95 evra po megavatsatu, elektroprivreda bi trebalo na godišnjem nivou da inkasira oko 325 miliona evra više nego prošle godine.

Ovde su moguća i odstupanja s obzirom da je prema zaključku vlade preporučena cena za namensku industriju 68 evra po megavatsatu. S druge strane cena rezervnog snabdevanja je 123,5 evra po megavatsatu ali prošle godine je svega 215 gigavatsati isporučeno ovim klijentima.

Na kraju iz EPS-a su se godinama žalili na to što se naknada za povlašćene proizvođače električne energije na računima za struju ne pomera, dok se istovremeno obaveze EPS-a prema proizvođačima struje iz OIE iz godine u godinu uvećavaju.

Prema računici EPS-a na kraju juna kumulativni gubitak kompanije po ovom osnovu dostigao je 200 miliona evra.

Sa povećanjem naknade sa 0,437 na 0,801 dinara po kilovatsatu EPS će na godišnjem nivou inkasirati oko 94,5 miliona evra, pri istoj potrošnji.

EPS je povlašćenim proizvođačima za 1.846 preuzetih gigavatsati energije prošle godine platio 22,75 milijardi dinara, dok je istovremeno naplatio od krajnjih potrošača 13,25 milijardi dinara.

Razliku od oko 80 miliona evra platio je iz svog džepa pa će ovo povećanje naknade pokriti tekuće troškove za „fid-in“ tarife i zaustaviti dalje gomilanje gubitaka bar po ovom osnovu.

Povećanje prihoda od pola milijarde evra na godišnjem nivou nije malo ni za jednu kompaniju, ali spram troškova EPS-a i posebno troškova uvoza struje kao sipanje vode kofom u šuplje bure.

Prema računicama Danasa i izjavama ministarke energetike Zorane Mihajlović EPS je već do sada potrošio bar milijardu evra za uvoz struje, a do kraja zimske sezone će, prema sadašnjim cenama, morati na uvoz da potroši još milijardu i po.

Stručnjaci su procenili da će zimus nedostajati 2,2 milijarde kilovatsati struje, koja se prošle nedelje prodavala po cenama od oko 700 evra za megavatsat.

Tako gledano, godišnji prihodi od poskupljenja struje će pokriti tek oko trećine novca potrebnog za uvoz samo u zimskoj sezoni i to pod uslovom da cene električne energije na evropskim berzama dalje ne porastu.

Prema mišljenju Milorada Filipovića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu povećanje prihoda za EPS je dobrodošlo, ali prema potrebama kompanije to je minimalno, posebno zato što deo toga ide za zelenu energiju.

„Velike su potrebe EPS-a. Treba da se završi Kostolac, tu je i Obrenovac. Preuzete su obaveze na Drini sa Republikom Srpskom Buk Bijela i svaka od tih investicija je pojedinačno veća od prihoda od poskupljenja. A njima je novac potreban za otklanjanje posledica havarija, sad im se desilo i ovo sa bagerom za ugalj“, napominje Filipović dodajući da su se vlasti tek sad setile da apeluju na energetsku efikasnost.

„Kolju prase pod Božić. Trebalo je ranije misliti o energetskoj fikasnosti. I sada sa popustima za one koji uštede u odnosu na prošlu godinu penalizuju ljude koji već vode računa i koji su već smanjili potrošnju“, ocenjuje on dodajući da nigde u Evropi stanovništvo ne čini 45 odsto ukupne potrošnje i to najvećim delom za grejanje.

I ekonomista Saša Đogović smatra da su prihodi od poskupljenja kap u moru za EPS i da sa tim neće moći da obezbedi ni tekuće poslovanje, a kamoli investicije.

„Moraće država da posegne u kasu da bi EPS mogao da funkcioniše. To je rupa bez dna. Sipamo novac, a ne vidi se ništa u investicijama. Sve ide na uvoz struje. Na kraju će sve to doći u budžet na naplatu“, napominje Đogović dodajući da za takvo stanje nisu krivi ni ukrajinska kriza ni građani, već „oni koji upravljaju EPS-om“.

„Istina je da na evropskom tržištu rastu cene, ali da EPS radi normalno ne bismo ni uvozili struju, a posebno ne leti ili sada po ovakvom vremenu. Jasno je ko je krivac, ali izgleda da niko neće odgovarati“, zaključuje on.