Vaš odnos sa novcem može izgledati nasumično, ali jedan stručnjak kaže da on sadrži tragove o vašem detinjstvu - a njegovo razumevanje bi vam moglo pomoći da prevaziđete toksične navike trošenja
Viki Rejnal, finansijski psihoterapeut i autor knjige "Novac na umu", rekla je za CNBC Make It da postoje psihološki razlozi iza naših potrošačkih navika, a mnogi od ovih stavova potiču iz iskustava iz detinjstva.
„Naša emocionalna iskustva odrastanja oblikuju ono što postajemo“, rekla je ona.
Na primer, osoba koja se osećala sigurno tokom detinjstva može verovati da zaslužuje dobre stvari i kasnije u životu biti sklonija pregovaranju o višoj plati ili uživanju u novcu koji ima, objasnio je Rejnal. S druge strane,osoba koja je iskusila zanemarivanje u detinjstvu može odrastati sa niskim samopoštovanjem i to manifestovati kroz ponašanje sa novcem.
Ovo može uključivati osećaj krivice zbog trošenja novca jer ne smatraju da zaslužuju dobre stvari ili, s druge strane, trošenje novca da bi impresionirali druge jer se osećaju nedostojnim pažnje.
„Dete koje prilazi roditeljima da im pokaže svoju škrabotinu – način na koji roditelji reaguju daje mu poruku o tome kako će svet reagovati na njega“, dodao je Rejnal.
Oskudica ili bogatstvo
Rejnal kaže da su „lekcije novca koje učimo odrastajući“ uglavnom oblikovane prema tome da li smo odrasli u okruženju oskudice ili bogatstva.
„Da damo primer, ljudi koji su odrasli u siromaštvu, a zatim izašli iz te ekonomske realnosti i možda uspeli da akumuliraju značajno bogatstvo, često se suočavaju sa onim što se naziva mentalitetom oskudice“, rekao je Rejnal.
To je misaoni obrazac koji se fokusira na ideju da nemate dovoljno nečega, poput novca. Mentalitet oskudice znači da nekome može biti teško da uživa u novcu koji je zaradio i da je zabrinut zbog njegovog trošenja, dodala je ona.
S druge strane, postoje ljudi koji su odrasli sa malo, ali su se obogatili, a sada su veoma neodgovorni sa novcem.
„Mogu sebi da priušte sve ono za čim su čeznuli kada su bili mali, pa da odu u drugu krajnost i počnu da je troše prilično nepromišljeno, jer sada žele da svojoj deci daju sve što njihovi roditelji nisu mogli“, dodala je ona.
Zaustavite samodestruktivno ponašanje
Ključ za prevazilaženje toksičnih navika potrošnje je zaustavljanje samodestruktivnog ponašanja - što je uobičajeno, kaže Rejnal.
„Često postoje duboko ukorenjeni emocionalni razlozi iza obrasca finansijskog samouništenja, a oni mogu uključivati osećanje besa, osećaj nezasluženosti ili možda strah od nezavisnosti i autonomije“, rekla je ona.
Da biste ih identifikovali, prvo morate da utvrdite koje su vaše finansijske navike i nedoslednosti, rekao je Rejnal, navodeći primer osobe koja bi mogla da previše troši uveče.
„Da li je dosada? Usamljenost? Kakav je osećaj koji pokušavate da rešite prekomernim trošenjem?“
„To vam već daje naslutiti šta biste mogli da uradite drugačije. Dakle, ako je dosada, čime možete da zamenite ovu lošu finansijsku naviku?"
Rejnal je naveo primer mladog klijenta koji bi uvek ostao bez novca prvih nekoliko nedelja u mesecu. Pitala ju je: „Šta bi se desilo da postaneš finansijski odgovorna?“
Klijentica je otkrila da se plaši da rizikuje vezu sa majkom, jer bi svaki put kada bi ostala bez novca zvala majku da traži još.
Njeni roditelji su se davno razveli i jedini put kada bi razgovarala sa majkom bio je da traži novac“, rekao je Rejnal. „Imala je interes da bude loša sa novcem, jer ako bi postala dobra sa njim, imala bi problem: 'Možda više neću imati izgovor da zovem majku, a ne znam kako da to izgradim ponovo odnos.'"
Finansijski psihoterapeut vam je preporučio da budete „radoznali i bez osuđivanja“ jer smatrate da je koren lošeg ponašanja novca.
„Ponekad postavljanje pitanja poput: 'Kakva bi osećanja ostala da nisam bila finansijski samodestruktivna ili da nisam bila tako velikodušna prema svojim prijateljima?' može da počne da otkriva zašto to radiš .
Ostavi komentar