Zvanični kurs Evra za dan 26.10.20. :: 117.5929 rsd
Tekst objavljen: 08.09.2020 14:20        


Kako će izgledati bliska ekonomska budućnost Srbije zavisi od - korone. Ukoliko pandemija posustane do kraja godine, prema prognozama Međunarodnog monetarnog fonda očekuju nas dve godine visokog privrednog rasta, tokom kojih će se ublažiti neravnoteže nastale tokom kovid krize u budžetu

Dva ekonomska scenarija MMF-a za Srbiju do 2022. godine

"Crni scenario", međutim, uzima u obzir ozbiljan "povratak" korone ne samo u Srbiju, već i kod zemalja sa kojima imamo najveću trgovinsku razmenu, što podrazumeva nove, stroge mere zaštite, pad domaće tražnje, manji priliv stranih investicija i doznaka kao i poskupljenje zaduživanja za države poput naše.

Ako sve bude kako treba: Postepeni oporavak

Iako trenutno nemamo klasičan aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, njihova delegacija dolazi na svaka tri meseca u Srbiju kako bi procenila kako naša zemlja sprovodi ekonomski program dogovoren u okviru Instrumenta za koordinaciju politika (PCI).

Krajem avgusta uspešno je završeno četvrto, pretposlednje “razmatranje” rezultata ekonomskog programa Srbije, a Odbor direktora MMF tada je saopštio da su vlasti Srbije u borbi protiv pandemije izazvane koronavirusom ponudile “snažan, pravovremen i sveobuhvatan odgovor”.

MMF-ov tim pripremio opsežan izveštaj i analizu tekućih i potencijalnih kretanja u srpskoj ekonomiji, uzimajući u obzir da, sa jedne strane, sve može da teče po planu, ali i da bi ponovno “jačanje” epidemije u Srbiji i svetu poremetilo sve dosadašnje planove i trendove.

– Povoljan scenario podrazumeva da će bruto domaći proizvod ove godine biti negativan, odnosno da će se smanjiti za 3% u odnosu na prošlu godinu (ili “imati negativan rast”, kako to vole da kažu političari). Već sledeće, 2021. godine, minus bi trebalo da bude i više nego nadoknađen, pošto nam MMF prognozira rast od 6%, i još toliko u 2022. godini.

– Što se tiče inflacije, cene u ovoj godini ne bi trebalo da rastu više od 1,5 odsto, pre svega zbog niske cene nafte na svetskom tržištu i slabe domaće tražnje.

– MMF u ovoj godini očekuje slabiji priliv stranih direktnih investicija u odnosu na 2019. godinu, kada je u našu zemlju stiglo više od 3 milijarde evra na ime ulaganja. Isto važi i za doznake, a Svetska banka je u aprilu upozorila da bi u Srbiju tokom ove “korona godine” moglo da stigne oko 700 miliona evra manje na ime doznaka naših ljudi koji rade u inostranstvu.

Povratak korone: Teške posledice nove kovid krize

Povoljan scenario MMF-a bazira se na pretpostavci da će epidemija jenjavati tokom jeseni i zime, ali kako nas je koronavirus već “iznenadio” u junu, a da stručnjaci upozoravaju i na “treći pik” i novi porast broja zaraženih tokom jeseni, treba imati u vidu i kako bi u Srbiji izgledao “crni scenario”.

– Za početak, u nepovoljnoj varijanti, pojavljuju se nova žarišta epidemije, i to ne samo u Srbiji, nego i u državama sa kojima imamo najveću trgovinsku razmenu. To sa sobom povlači i stupanje na snagu strogih mera zaštite.

Iz ekonomskog ugla, MMF procenjuje da bi se Srbija suočila sa rastom javnog duga preko udela od 60 odsto u BDP, dok bi u isto vreme potreba za novim zaduživanjem bila pojačana, uz smanjenje deviznih rezervi.

– Uz to, umesto pada BDP od 3 odsto u ovoj godini, suočili bismo se sa padom od 6 odsto, dok bi “vraćanje na nulu” trajalo barem dve godine: prema prognozi MMF, u 2021. čekao bi nas “simboličan” rast od 2 odsto, koji bi se rast BDP tek u 2022. ubrzao na 4 odsto. “Ovakav scenario doneo bi posebno negativne posledice u automobilskom sektoru, kao i u turizmu”, upozorava MMF u analizi “crnog senarija”.

– Zbog nedostatka “fiskalnog prostora”, u budžetu ne bi bilo novca za dodatnu potrošnju u cilju ublažavanja negativnih posledica koje donosi ovaj scenario. Priliv stranih direktnih investicija bi opao ne samo u ovoj, nego i u sledećoj godini, a isto važi i za doznake.

Šta država može da uradi ako se desi “crni scenario”?

Prema proceni MMF- ovo tima, ovo su neke oblasti koje bi država trebalo da prati i, po potrebi, reaguje:

1. Da obezbedi odgovarajuću zdravstvenu negu
2.Da osmisli ciljane mere za pomoć najugorženijima, uključujući i “širenje” postojećih mera socijalne politike 3.Da obezbedi ciljanu podrku ključnim privrednim sektorima i kompanijama
4.Da proceni ima li prostora za prenamenu budžetskih sredstava
5.Da obezbedi pristup dodatnoj likvidnosti na domaćem tržištu i preispita politiku intervencija na deviznom tržištu
6.Da pažljivo prati bankarski sistem i probematična državna preduzeća, uključujući i “Er Srbiju”

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
ekonomija ekonomska prognoza pandemija ekonomski efekti pandemije 2022 srpska ekonomija

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana