Neprijatno su bili iznenađeni klijenti banaka koji su prethodnih dana rešili da podignu novac sa štednje. Jer umesto deset odsto poreza, morali su da plate 15 odsto.
Za to je odgovorna nedavna promena propisa, a građani negoduju su što se ova promena visine poreza obračunava retroaktivno, odnosno i na štednju od protekle godine.
Šta se zapravo dogodilo?
| SVE O NEDELJI ŠTEDNJE I PONUDAMA SAZNAJTE NA - NEDELJA ŠTEDNJE 2012. |
Zakonom o porezu na dohodak građana regulisana je obaveza plaćanja poreza na prihod od štednje, stručno rečeno „poreza na prihod od kapitala”.
Istina, ovaj porez se još plaća samo na deviznu štednju, mada je ranijih godina bilo predloga iz Ministarstva finansija da se uvede i plaćanje poreza na dinarsku štednju.
Sa sve većim odjekom finansijske krize u Srbiji i praznim državnim budžetom, Vlada Srbije je donela paket mera koji treba delimično da dopuni prazan budžet, koji je ovog puta obuhvatio i štediše.
Kako se štedni ulozi ne smatraju socijalnom kategorijom, stav je da oni koji štede mogu da podnesu i veće poreze. Promena poreske stope na deviznu štednju stavila je kako štediše, tako i bankare u nezavidnu situaciju.
Naime, sve štediše koje su prošle godine u toku Nedelje štednje oročili novac, očekivale su shodno potpisanom ugovoru sa bankom i planom isplate depozita, isplatu depozita umanjenog za 10 odsto poreza. Međutim, usledilo je neprijatno iznenađenje.
Porezi niži nego pre krizeSve do 2009. godine, štediše su plaćale porez na deviznu štednju u iznosu od 20 odsto od ostvarenog prihoda. Početkom svetske krize, u oktobru 2008. godine došlo je do masovnog povlačenja štednje iz banaka, što je Vladu Srbije motivisalo da 2009.godine ukine plaćanje poreza na deviznu štednju, kako bi se štediše stimulisale da novac vrate u banke umesto da ga čuvaju kući u slamaricama. I pre ove mere, stavovi javnosti su bili da je porez od 20 odsto previsok, što je unapred postavilo očekivanja da će u 2010. godini porez biti niži od 20 odsto. |
Ovog puta je država, čini se, nepravedno zavukla ruke u naše novčanike, jer nećemo ostvariti prihod koji smo planirali da ostvarimo štednjom.
Iako je sve što nam se servira u poslednje vreme i više nego gorko, odustajanje od štednje nije rešenje jer u tom slučaju nećemo ostvariti nikakav prihod od kamate, a rizik čuvanja novca kod kuće je previsok.
Takođe, bez obzira na državne namete, kamatne stope koje nam banke nude su i dalje u Srbiji najviše u Evropi.
A već tradicionalno oktobar je mesec kada se najviše priča o štednji.Naravno, Nedelja štednje samo što nije i svi sa nestrpljenjem čekamo da vidimo hoće li bankari i ove godine poslušati Narodnu banku Srbije ili će nas obradovati višim kamatnim stopama.
Više kamatne stope bile bi dobrodošle, ako ni zbog čega drugog, onda makar zbog povećanog poreza koji moramo platiti državi na deviznu štednju.
Ovo nije bio fer potez Vlade RS za retroaktivnost,zato sam ja uzeo kamatu unapred proslog novembra.Najvece kamatne stope su u CG i to kod Invest Banke Montenegro ,god.6,3p.p. a porez za rezidente 9,nerezidente 5procenata.Ostale banke daju oko 5,5 p.p. kamate.Depoziti su osigurani kod Agencije za depozite.
Srbija - maceha gradjana pomenute zemlje.