Pandemija je nenadano proizvela rekordan broj pojedinačnih ulagača na berzama širom sveta
Kada je reč o ovdašnjim investitorima koji posluju „preko grane“, oni se generalno mogu podeliti u dve grupe. Jedni, koji imaju izrazitu sklonost ka riziku i berzu pre svega vide kao mesto gde bi mogli da se obogate, ali ne poseduju mnogo finansijskog i ekonomskog znanja. Drugu klasu investitora predstavljaju racionalni igrači od kojih mnogi imaju bogato berzansko iskustvo, ali je njih mnogo manje.
Ubrzano širenje korona virusa u martu prošle godine donelo je pravu paniku na najvažnijim svetskim berzama. Glavni svetski berzanski indeksi za svega nekoliko sedmica izgubili su u proseku trećinu svoje vrednosti, što je u potpunosti odslikavalo sumorne izglede najrazvijenijih zemalja sveta.
Kolaps svetske privrede koji su prouzrokovala ograničenja u kretanju i nametnuti karantini bilo je nešto sa čim se investitori do sada nisu susretali. Neizvesnost kao najveći neprijatelj ulagača postala je dominantan činilac u donošenju investicionih odluka, ali sve to nije sprečilo armiju pojedinaca da se pojavi na berzama u ogromnom broju kao nikada ranije.
Na berzi sam, tim se dičim
Svakako, velika korekcija u ceni akcija bila je jedan od faktora koji je doprineo atraktivnosti berzanskog tržišta prošle godine. Svakodnevne vesti da su pojedine akcije izgubile više od polovine svoje vrednosti, fjučersi na naftu zabeležili negativnu vrednost, a pojedini sektori najviše pogođeni pandemijom pali na istorijski najniže grane, bile su snažan motiv mnogim ulagačima da se po prvi put oprobaju u berzanskoj igri.
Nešto što je nekada koštalo sto, a sada dvadeset ili trideset dolara, po pravilu jako privlači investitore amatere, premda ova vrsta diskonta obično ne znači da su na delu popusti koje viđamo na tržištu obuće ili odeće.
Ništa manje značajan faktor u promovisanju berzanskog poslovanja bili su veliki dobici koje su ovi investitori, u proseku, relativno brzo ostvarili. Poučene poslednjom velikom krizom, najveće svetske privrede munjevito su reagovale ovaj put, kako na fiskalnom tako i na monetarnom planu. Državni paketi pomoći privredi i stanovništvu merili su se dvocifrenim stopama BDP-a, dok su glavne svetske centralne banke pored nultih kamata, aktivirale monetarne stimulanse bez presedana u ekonomskoj istoriji sveta.
Ovo je doprinelo munjevitom oporavku berzi, ali i činjenica da su po prvi put u globalnoj recesiji postojali čitavi sektori koji su beležili rast poslovanja (kompanije vezane za digitalne tehnologije). Nagli skok vrednosti mnogih akcija proizveo je instant berzanske dobitnike, što je dodatno podstaklo brojne druge ulagače da se uključe na tržište.
Razvijena tehnologija značajno je unapredila postupak berzanskog trgovanja. Sada je moguće račun za trgovanje otvoriti za svega nekoliko minuta iz svoje kuće, a za još manje vremena ispostaviti naloge u berzanski sistem. Ovaj razvoj tehnologije značio je i mnogo niže troškove, pa se na najrazvijenijim tržištima, poput američkog, trguje uz nulte provizije, što prečesto ulagačima daje osećaj da je jednostavno nemoguće izgubiti.
I na kraju, za mnoge novopečene investitore presudan faktor u otpočinjanju berzanskog trgovanja nisu bile višegodišnje niske kamate, već sam karantin. Dokolica sa kojom su se susreli građani širom sveta mnoge je ponukala da se okušaju u berzanskoj igri, s obzirom da su oskudevali u klasičnim zanimacijama (kladionice su tavorile jer su sportski događaji mahom bili obustavljeni).
Ovu tranziciju sa kladionica na berzu podgrevale su i same trgovačke plaftorme, od kojih mnoge imaju pojednostavljene internet aplikacije, ništa složenije od onlajn tiketa za klađenje. Takođe, kompleksnije strategije ulaganja, poput opcija, trgovačke platforme su značajno uprostile i svele ih na pitanje da li će akcija porasti ili pasti u narednih dan, dva ili sedmicu, često minimizirajući rizike ovih ulaganja koje prosečan investitor teško može da sagleda.
Sumorna slika na domaćem finansijskom tržištu
Kada su u pitanju portfeljne investicije koje nudi domaće tržište (akcije, obveznice), one nisu naišle na odobravanje potencijalnih ulagača. Bojažljivi pokušaji države da građanima približi tržište duga (obveznice) u potpunosti su doživeli neuspeh, što je donekle bilo i očekivano s obzirom da su prinosi bili tek neznatno viši od bankarskih kamata. Domaće tržište akcija, pak, i dalje nosi hipoteku berzanskog kraha iz 2008-2009. godine, kada je desetak hiljada domaćih građana gotovo u potpunosti ostalo bez ušteđevine.
Desetak godina kasnije, kada su stasali i novi investitori koji ova vremena ne pamte, Beogradska berza ima manje investicionih alternativa, a veliko je pitanje da li je stepen zaštite manjinskih akcionara veći u odnosu na spomenuti neslavni period. Stoga i ne čudi što je promet akcija na Beogradskoj berzi prošle godine bio tri-četiti puta niži od bugarske berze, a devet puta u odnosu na slovenačko ili hrvatsko tržište kapitala.
Sumorna slika ovdašnjeg finansijskog tržišta ne znači da ne postoji potencijal među našim građanima za investiranje. On je, istina, u velikoj meri limitiran niskim nivoom ekonomskih i finansijskih znanja, ali i rudimentarnim nivoom razvoja ovdašnje berze, što su faktori koji bi trebalo da se uzajamno prožimaju.
Dve vrste investitora koji ulažu „preko grane“
Generalno, ovdašnji investitori koji posluju „preko grane“ mogli bi se podeliti u dve grupe. Jedni, koji imaju izrazitu sklonost ka riziku i berzu pre svega vide kao mesto gde bi mogli da se obogate. Ova klasa ulagača ne poseduje previše finansijskih i ekonomskih znanja, pa se i relativno lakše upušta u investicione projekte o kojima malo zna.
Tako je pomama za kriptovalutama iz 2017. godine, koja je bitkoin na vrhuncu izgurala na cenu od preko 20.000 dolara, imala i brojne pristalice na domaćem tržištu. Nažalost, po pravilu su se uključivali na vrhu te investicione manije, da bi ubrzo usledilo razočarenje, a mnogi bi se potom sa gubicima u potpunosti povukli sa tržišta.
U ovu klasu bi se mogli ubrojati i mnogi investitori koji su se s pojavom pandemije pojavili na svetskim berzama, a nažalost dosta njih preko opskurnih platformi koje u najmanju ruku ne nude zaštitu svojih ulagača na izazovnom svetskom tržištu kapitala. Po pravilu, ovi „butik brokeri“ nude brzu i laku zaradu i druge elemente prevarne i agresivne reklame koju naivni investitori ne mogu baš lako raskrinkati.
Drugu klasu investitora predstavljaju racionalni igrači od kojih mnogi imaju bogato iskustvo, a neki su uspeli i da prežive brodolom na Beogradskoj berzi. Ovi investitori su manje brojni od prethodno spomenute grupacije, ali raspolažu znatno većim imetkom, s obzirom da ulaganje posmatraju kao vrstu preduzetničke aktivnosti.
Ovde bi mogla da se svrsta i armija mladih ljudi zaposlenih u modernim industrijama, pre svega u IT sektoru, koji su preko sopstvenih firmi upoznati sa svetskim tržištem kapitala, a neretko od matičnih kompanija u inostranstvu dobijaju bonuse u vidu akcija. Ova klasa ulagača mahom racionalno nastupa na tržištu, pokušava da upravlja rizikom i retko se odlučuje za špekulativne varijante, poput kriptovaluta. Ako to i rade, jasno im je da je u pitanju špekulativni posao.
Ovi investitori berzu gledaju kao alternativno mesto za štednju, rukovode se osnovnim postulatom investiranja (koliko rizika, toliko i prinosa), ali se ne zanose da će olako ostvariti abnormalne zarade.
I dok će brojnost prve klase investitora u velikoj meri zavisiti od faze u kojoj se tržište nalazi (korelira sa generalnim nivoom tržišta), druga klasa investitora će verovatno u narednim godinama beležiti kontinuiran i stabilan rast, ali uz male šanse da će poprimiti masovne brojke. U svakom slučaju, u eri sveopšte globalizacije portfeljno investiranje će postati i ovdašnja realnost, uz veliki žal što naša država nije prepoznala tržište kapitala kao alternativu za finansiranje sopstvene privrede.
Ostavi komentar