Od početka pandemije (9. marta) do petka, 27. marta, u Srbiji su blokirani računi 940 kompanija, pri čemu njih 279 prvi put od osnivanja. U blokadu je tokom ovog meseca išlo i po 150 firmi dnevno
Među kompanijama koje su 27. marta ušle u blokadu, a kojih je bilo ukupno 44, najviše blokiranih preduzeća bavi se trgovinom na malo, pretežno hranom, pićima, duvanom (18), zatim su tu restorani i drugi ugostiteljski objekti (3) i firme za drumski prevoz tereta (3).
Najviše preduzeća bilo je iz Preševa, a zatim iz Čačka, Zrenjanina, Bačke Palanke i Pančeva.
Veliku većinu činili su preduzetnici, čak 80 odsto, dok je 18 odsto u formi društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.), a 2 procenta bile su zadruge.
Najveći iznos pojedinačne blokade 27. marta je bio 2.444.521 dinara.
Ekonomista Goran Nikolić kaže za “Blic Biznis” da je ovakva statistika svakako značajnim delom posledica pandemije i da je ključno shvatiti da je ovo tek prvi udar virusa.
“Pomoć koju je najavila država sigurno će koristiti većini preduzeća, jer je dosta njih u ovom trenutku nelikvidno, ali ne i nesolventno. Zato će im ova podrška značiti. Ono što mene više brine, i što je najopasnije, je kako će privreda nastaviti nakon prvog talasa krize, jer će sve do otkrića vakcine korona virus predstavljati pretnju”, ocenjuje naš sagovornik.
Nikolić podseća da, za razliku od zemalja evrozone, Kine, SAD ili Japana, koje mogu da štampaju novac, podižu javni dug i neće imati valutni rizik jer imaju jake i konvertibilne valute, sve ostale zemlje bi mogle da se nađu u problemu, kao što je upozorio i MMF.
“Prve mere podrške će biti značajne za privredu, ali mi kao zemlja ipak imamo ograničena sredstva kojima možemo da pomognemo firme. Nakon toga ćemo morati da razmišljamo o dodatnim zaduživanjima”, napominje Goran Nikolić.
On kaže da nije preterani optimista kada je reč o bliskoj ekonomskoj budućnosti, jer će globalni pad tražnje sigurno uticati i na naše izvozno orijentisane kompanije u narednom periodu, pa očekuje da će se nastaviti trend rasta broja blokiranih računa. Ipak, velike količine novca koje upumpavaju neke zapadne zemlje, a sa čijim kompanijama srpske firme dosta sarađuju, mogle bi da poprave situaciju.
“Ako ostanu na snazi, a verovatno će morati još neko vreme, mere socijalnog distanciranja, svakako će trpeti restorani, tržni centri, neće biti klasične kupovine i prodaje kao ranije”, zaključuje Nikolić.
Inače, podaci pokazuju da je najviše firmi ušlo u blokadu 16. marta – čak 185, od čega je 53 preduzeća blokirano prvi put od osnivanja. Od tada trend ide polako naniže, ka nešto manjem broju blokiranih računa, pa ih je tako 26. i 27. marta bilo 37, odnosno 44.
Dobra vest je da je u proteklom periodu, od 9. marta, iz blokade izašlo skoro 1.500 kompanija (1.496), mada je činjenica da u “regularno vreme”, kada nema krize, iz blokade dnevno izlazi mnogo više firmi.
Ostavi komentar