Svake godine pred novogodišnje praznike kad dijaspora dolazi u otadžbinu dočeka je oslabljen evro, pa naši građani iz rasejanja uvek potroše više nego što bi trebalo
Ove godine će ih, ako se ništa ne promeni, dočekati rekordno nizak evro, jer je po srednjem kursu Narodne banke Srbije evro koštao svega 117,48 dinara.
Ekonomisti ukazuju da jalovo jačanje dinara nije rezultat privrednog rasta u otadžbini, niti povećanog izvoza, a ni obični građani se od toga nisu ovajdili.
Ipak, evidentno je da su devizne penzije naših radnika koji žive i troše svoj teško zarađeni novac u otadžbini izgubile na vrednosti oko pet odsto.
– Prejak dinar je stvar monetarne politike Narodne banke Srbije, jer država u velikoj meri prodaje državne obveznice i na taj način dolazi do manjka dinara na tržištu. Uvoznički lobi je na dobitku, a izvoznici muku muče sa izvozom. Kada se podvuče crta, vidi se da je jak dinar poguban za privredu – kaže Branko Pavlović.
Prema njegovim rečima, tačna je procena da su devizne penzije oslabile za više od pet odsto vrednosti, a kad se pogledaju cene u radnjama pad vrednosti evra je još veći.
– Sada za 100 evra možete kupiti manje namirnica nego lane u isto vreme. Jasno je da se dijaspora oseća oštećenom, jer je to evidentno – konstatuje naš sagovornik.
Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, u izjavi za „Vesti“ kaže da jak dinara odgovara domaćim političarima, jer na prvi pogled sve deluje lepše i ružičastije.
– Ruže cvetaju i uvozničkom lobiju, dok je jak dinar loš za dijasporu, turizam i izvoznike. Nisu na udaru samo devizni penzioneri, koji svoja primanja dobijaju u evrima, nego i oni koji dobijaju dolare i švajcarske franke. Ovde sve valute slabe osim dinara koji jača. Sada nam predstoje praznici i opet ćemo gledati klasično „šišanje dijaspore“ – objašnjava naš sagovornik.
Ekonomista Milan Ćulibrk kaže da su naši devizni penzioneri, koji svoja primanja dobijaju u evrima, na gubitku.
– Sve valute u Srbiji slabe osim domaće, pa ispada da je dinar najjača valuta u svetu. To je nelogično, jer imamo spor privredni rast – kaže naš sagovornik i dodaje da ne zna kakva će situacija biti oko novogodišnjih praznika, kada bude dolazila naša dijaspora u rodni kraj.
i treba da se dijaspora osteti jer dodju ovde na 15 dana i misle da su bogovi i pali sa neba!!!!!
Dinar je 2002. kad je uveden evro bio toliko jak da je 1 evro vredeo 60 dinara. Tek je pre 10 godina prešao vrednost od 100 dinara. Jednostavno se dinar vraća na staru vrednost i to je pozitivna stvar. Pitam se da li naši izvoznici plasiraju u inostranstvo kvalitenu robu ili zarađuju na slabom dinaru.
Sve bih to bilo opravdano da od toga ima neke korist, narod i drzava .
Mecutum ta politiska se nastavlja, jos iz vremena sicijalisticke Jugoslavije.
A sad kad imate jak dinar "izgleda da ste resili sve problem.
Ali ta Grana se susi, Jer prva generacija gastabsjtera ozumire, A drugoj nepada na pamet da salje pare tetki i Ujni.
STA cemo onda?
Kurs dinara nema apsolutno nikakve veze sa "gasterbajterima". To je zabluda koju šire sami gasterbajteri kako bi izgledali jadni i pokradeni. Kurs dinara se određuje na osnovu ponude i tražnje pa i sami gasterbajteri svojim dolascima povećavaju tu ponudu valuta i dinar jača.
Pre par dana smo proslavili 100 godina od rođenja deda Avrama. On je bio protivnik socijalističkog manira štampanja para. Nestabilan kurs imaju nestabilne države poput Venecuele, Zimbabvea i sličnih. Treba da štedimo svakoj vrsti stabilnosti pa i stabilnsoti domaće valute.
Tekst je preocigledno pristrasan. Prvo i osnovno to sto gastarbeiteri osjecaju da su pokradeni je totalno nebitna stvar. Ti ljudi su otisli u inostranstvo i tamo radili. Znaci ti ljudi nisu ucestvovali u izgradnji nase privrede i drzave vec neke tudje. Njihovi socijalni problemi su pitanje za tu neku tudju drzavu a ne nasu. Nasa ekonomska politika se moze a i treba bazirati samo na ljudima koji su deo nase ekonomije. Ako dinar jaca strani penzioner skuplje placa hleb ali nas penzioner, koji ima fiksna primanja u dinarima, lakse kupuje televizor ili telefon jer njegovi dinari vrede sada vise evra. Izvoz baziran na slabljenju dinara, sto se stalno pominje kao prednost slabljenja, je lazan i kratkorocan. Takvim izvozom dobijaju samo spekulanti i to kratkorocno. Rec je o tome da "izvoznik" kupi recimo psenicu od seljaka, drzavi ne placa porez, radniku ne placa platu recimo tri meseca. Dinar izgubi vrednost ali njegove obaveze ostaju fiksno odredjene u dinarima dok on prodaje brasno u eu za evre. To se zove extra profit. Dok svi koji cekaji da naplate svoje dinare realno su izgubili dobar deo svoje zarade. Ko ne moze da posluje sa relativno stabilnim kursom ne treba ni da posluje. Spekulanti su kancer svake privrede. U tekstu se napominje da i drzava pravi problem jer se zaduzuje u dinarima. To nije nikakav problem. Sve dinara sto drzava povuce sa trzista drzava vrati na trziste kroz potrosnju. A kad se zaduzuje u evrima i dolarima rizikuje bankrot samo zbog kursnog rizika. Autor teksta je pristrasno zaboravio muke drzave zbog povecanja duga samo po osnovu rasta dolara. Da ne pominjemo muke ljudi koji su digli kredite u francima. Slabljenjem dinara unistava se poverenje u domacu valutu jer se time realno obezvredjuje stednja u dinarima ali i dugovanja privrede prema drzavi. Drzava Srbija pod hitno treba da zabrani valutnu klauzulu za zaduzivanje stanovnistva a i drzavni dug treba da prebacuje u dinare jer stanovnistvo i drzava prihode ostvaruje u dinarima. Svi govore o prednosti slabljenja valute a niko ne govori o tome kako je slabljenje zapravo samo kratkorocno korisno dok dugorocno izjeda ekonomiju. Autor teksta je trebao da pruzi priliku da se cuju slabosti takve politike kao i prednosti stabilnog kursa.