Detaljna analiza Zavoda za statistiku: Koliko troše najbogatiji u odnosu na najsiromašnije u Srbiji

Deset odsto domaćinstava sa najvećim primanjima u Srbiji u 2021. godini u proseku je mesečno trošilo 166.651 dinar, dok je 10 odsto domaćinstava sa najmanjim primanjima imalo šest puta manju prosečnu mesečnu potrošnju, odnosno 27.615 dinara

Prema decilnoj analizi Ankete o potrošnji domaćinstava koju je objavio Zavod za statistiku najveći prosečan broj potrošačkih jedinica u domaćinstvima u Srbiji je 2,11.

Potrošačka jedinica je korigovan broj članovа domaćinstva gde nosilac domaćinstva dobija ponder jedan, svaki odrasli član domaćinstva ponder 0,7, a deca ispod 14 godina starosti ponder 0,5.

Na primer, tročlano domaćinstvo s jednim detetom ima 2,2 potrošačke jedinice.

Najviše potrošačkih jedinica imaju najsiromašniji – 2,3, dok najmanje potrošačkih jedinica ima ima četvrti decil – svega 2,02.

Ukupna prosečna mesečna potrošnja domaćinstava u prošloj godini iznosila je 71.902 dinara, ali tek kada se vidi struktura potrošnje po decilima stiče se predstava koliko je velika nejednakost malog broja domaćinstava sa visokim prihodima i velikog dela populacije sa daleko manjim primanjima.

Skoro 70 odsto domaćinstava je trošilo manje od tog proseka – potrošnja domaćinstava koja pripadaju sedmom decilu iznosila je 74.233 dinara. Poređenja radi prosečna neto plata u decembru prošle godine iznosila je 74.629 dinara.

Domaćinstva u osmom decilu u proseku su trošila 83.274 dinara mesečno. U devetom 111.865, a najbogatijih 10 odsto u proseku mesečno troši 166.651 dinara.

Sledstveno tome 10 odsto ili oko 246.669 najbogatijih domaćinstava čini 23,2 odsto ukupne potrošnje domaćinstava u Srbiji.

Na drugoj strani je 246.988 domaćinstava koja pripadaju najsiromašnijem, prvom decilu koja učestvuju u ukupnoj potrošnji sa svega 3,8 odsto.

Kako se može i pretpostaviti razlika nije samo u visini potrošnje već i u strukturi.

Prosečno domaćinstvo u Srbiji 34,3 odsto svojih rashoda daje za hranu i bezalkoholna pića. Ali prosek kao i obično malo govori o stvarnoj potrošnji.

Najsiromašnija desetina domaćinstava troši čak 45,5 odsto svojih budžeta na hranu i piće, dok je za najbogatiju desetinu to manje od 30 odsto potrošnje (29,2 odsto).

Istovremeno najbogatiji troše četiri puta više na hranu od najsiromašnijih.

Domaćinstva desetog decila troše prosečno 48.549 dinara mesečno na hranu, najsiromašniji troše tek 12.574 dinara.

Posle hrane, troškovi stanovanja, vode, električne energije, gasa i drugih goriva predstavljaju najveći izdatak prosečnog srpskog domaćinstva.

Opet, ovi izdaci predstavljaju petinu ukupne potrošnje najsiromašnije desetine, a 14,3 odsto najbogatije.

Najveća relativna razlika u potrošnji između najsiromašinijih i najbogatijih je u transportu i obrazovanju.

Najsiromašniji troše svega 27 dinara mesečno po domaćinstvu za obrazovanje, dok najbogatijih 10 odsto domaćinstava (ukupnog broja ne samo domaćinstava sa decom) za edukaciju troši mesečno 3.207 dinara.

Takođe, dok najsiromašniji za transport izdvajaju 991 dinar mesečno, najbogatiji izdvajaju 18.565 dinara.

Takođe su ogromne razlike i u izdvajanju za rekreaciju i kulturu za šta je deseti decil davao 15.281 dinara mesečno prošle godine, dok su domaćinstva prvog decila za ovo mogla da plate svega 465 dinara.