Strahovanja u svetu od „postkovidskog“ rasta inflacije dele i domaći privrednici i ekonomisti, dok nasuprot tome, MMF prognozira da će cene u Srbiji ove godine ostati stabilne. U centralnoj banci očekuju da će inflacija ostati u ciljanom okviru, i ističu da imaju prostora za reagovanje na prve znake pregrejavanja ekonomije
Godišnji rast inflacije u SAD u aprilu ove godine je bio 4,2%, najviši u poslednjih 12 godina, dok je u zoni evra sa minus 0,3% u decembru 2020. inflacija porasla na plus 1,6%, a u Turskoj dostigla 17,4%.
Cene osnovnih namirnica širom sveta su proteklih meseci uvećane u proseku za trećinu u odnosu na prošlu godinu. Osetan je i rast cena osnovnih proizvodnih sirovina, metala, pre svega nafte koja je više nego udvostručila cenu na preko 65 dolara za barel, a na poskupljenja roba utiče i rast cena transporta.
Te vesti u Srbiji za sada izazivaju blagi strah od prelivanja inflacije i „postkovidskog“ skoka potrošačkih cena, usled naglog jačanja potražnje u uslovima rasta ekonomija i ograničene ponude. I ekonomisti upozoravaju da mala otvorena privreda, kakvu ima Srbija, mora biti pripremljena na udare i šokove koji su posledica nastojanja partnera da izvezu svoje probleme i teret prevale na druge.
Sve države su u vreme pandemije „upumpavale“ novac, dajući izdašnu pomoć privredi i građanima i sada ta „pregrejana“ ekonomija preti inflacijom i posledično rastom kamata i cenom zaduživanja. Da li će dodela državne pomoći biti zakočena ili će, kako preporučuju neki ekonomisti, „noga nežno biti skinuta sa gasa“, zavisiće od daljeg toka pandemije, koja po svemu sudeći posustaje, ali se kraj još ne nazire.
Iako centralne banke najrazvijenijih zemalja uveravaju da su nepovoljna kretanja inflacije privremena i da će se ona ubrzo vratiti u ciljane okvire, teško je predvideti da li će se „bušenjem rupa“ ili na neki drugi način sprečiti da sadašnji „potrošački balon“ ne odleti previsoko.
Šta NBS procenjuje kao rizike
U Srbiji je u aprilu godišnja inflacija iznosila 2,8%, a prema projekciji Narodne banke Srbije (NBS) do kraja godine će nastaviti da se kreće u granicama dozvoljenog odstupanja od cilja. A cilj je inflacija od 3%, sa odstupanjem plus ili minus 1,5%.
„Inflacija će se u narednih godinu dana najverovatnije kretati oko centralne vrednosti cilja, pod uticajem sličnih privremenih inflatornih faktora kao i u ostalim evropskim zemljama. Nakon prestanka delovanja tih faktora, inflacija će se naći u padu od sredine naredne godine, čemu će dodatno doprineti i dalje niska agregatna tražnja“, kažu u NBS za „Biznis i finansije“.
Privremeni faktori se, kako su objasnili, pre svega odnose na kretanje svetske cene nafte koja se, nakon istorijski najnižeg nivoa zabeleženog u toku pandemije, ove godine ubrzano oporavlja i već je dostigla pretkrizni nivo, što se preliva na rast cena derivata nafte u svim zemljama, pa i u Srbiji.
Pored cene nafte, kao privremeni faktor rasta inflacije u projekciji NBS uključen je i rast cena hrane, koje su se nakon pandemijske godine našle na relativno niskom nivou, dok su u isto vreme značajno povećane cene primarnih poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu, što bi trebalo da dovede do rasta cena hrane u narednih godinu dana.
Eventualni rizici projekcije inflacije u najvećoj meri proizlaze iz kretanja na međunarodnim robnim i finansijskim tržištima. U srednjem roku, putanja inflacije najviše zavisi od brzine oporavka svetske privrede posle izlaska iz pandemije. Brži oporavak bi doveo do većih inflatornih pritisaka po osnovu tražnje i troškova proizvođača, što bi se prelilo i na Srbiju, dok bi sporiji oporavak od očekivanog delovao suprotno.
„U kratkom roku su rizici prisutni i po osnovu promene navika potrošača nakon ukidanja restriktivnih zdravstvenih mera, u uslovima i dalje prisutnih ograničenja na strani ponude. To može dovesti do, takođe privremenog, rasta cena pojedinačnih proizvoda i usluga usled neusklađenosti ponude i tražnje. Ukoliko bi došlo do bržeg rasta svetske cene nafte od pretpostavljenog moguć je dodatni efekat na inflaciju u Srbiji, ali je moguć efekat i u suprotnom smeru“, smatraju u NBS.
Rizici se u određenoj meri odnose i na kretanje cena hrane, koje takođe mogu odstupiti u oba smera u odnosu na projekciju. Cene hrane, pored svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, koje su takođe „osetljive“, zavise i od ishoda domaće poljoprivredne sezone, čiji će efekti biti poznati u narednih nekoliko meseci.
Kada je reč o merama koje utiču na inflaciju, NBS je u prethodnoj godini spustila referentnu kamatnu stopu čak četiri puta, na do sada najniži nivo od 1%. To je učinjeno sa ciljem da se obezbede povoljni uslovi finansiranja stanovništva i privrede, a time očuva i ekonomski potencijal u vreme krize izazvane korona virusom.
„Svakako da ukoliko u našim projekcijama dođe do prvih znakova eventualnog zagrevanja ekonomije, a time i inflatornih pritisaka, po osnovu agregatne tražnje, NBS ima prostora da reaguje promenama kamatnih stopa, kao i ostalim instrumentima koji su nam na raspolaganju, kako bi inflacija ostala na niskom i stabilnom nivou i u narednim godinama“, obećavaju u centralnoj banci.
Navode i da se, prema aprilskoj anketi, kratkoročna i srednjoročna inflaciona očekivanja privrednika kreću blizu nivoa od 2%, kao i da najveći broj ispitanika očekuje stabilno kretanje cena kako ulaznih troškova, tako i svojih proizvoda i usluga.
Inflacija već raste
Međutim, predsednik Metalac grupe Dragoljub Vukadinović tvrdi da je rast inflacije „uveliko u toku“, ali da se nada da će u jednom trenutku porast cena biti zaustavljen jer je uglavnom veštački izazvan, porastom tražnje usled rasta ekonomija većine zemalja.
Vukadinović kaže za „Biznis i finansije“ da je većina robe u poslednja četiri meseca poskupela od 5% do 15%, a sirovine u građevinarstvu od 25% do 50%. Metalac je u novembru tonu metala od kojeg pravi posuđe plaćao 480 evra, a sada ga nabavlja po ceni od 1.320 do 1.400 evra. Takođe, sve druge nabavke su u proseku skuplje 40% nego prošle godine.
„U situaciji smo da razmišljamo da idemo ne kolektivni godišnji odmor i obustavimo proizvodnju dok ovo stanje ne prođe, a nadamo se da će pući ovaj špekulantski balon. Po ceni po kojoj nabavljamo sirovine morali bi da naše proizvode poskupimo od 30% do 40%, a to bi smanjilo prodaju pa bi radili za zalihe“, ističe Vukadinović.
Na pitanje kome odgovara rast inflacije, on kaže nikome, eventualno onima koji su zaduženi u dinarima ako počne da pada devizni kurs. Privrednicima, kako je istakao, treba stabilna inflacija, jer omogućava da dugoročno planiraju poslovanje i upravljaju resursima.
U situaciji kad inflaciju u Srbiji diktiraju spoljni faktori, nema mnogo mera fiskalne i monetarne politike kojima bi se moglo delovati, a Vukadinović smatra da bar ne treba da se „dosoljava“, odnosno da bi bilo dobro da ne poskupljuju bankarski plasmani i cene usluga u Srbiji.
Rizik od naglog rasta inflacije u razvijenim zemljama uveliko postoji, a kako će se ta situacija kontrolisati najviše zavisi od odluka njihovih centralnih banaka, smatra profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Boško Živković.
On za „Biznis i finansije“ kaže da su centralne banke sada u delikatnom položaju, jer ne mogu da utiču na podizanje kamatnih stopa, zato što postoji politički pritisak da se podstiče rast ekonomske aktivnosti, pre svega realnog sektora. „Previše novca je naštampano u vreme pandemije, potrošnja ne ide kao što se očekivalo, a gašenje tog požara je teško i komplikovano. Viškovi novca su usmeravani u kupovinu hartija od vrednosti i štednju, koja je u porastu i u Srbiji“, komentariše Živković.
Procenjujući šta će se u Srbiji dešavati vezano za inflaciju, ističe da će to zavisiti najviše od stanja u evrozoni i oporavka spoljne trgovine. Domaći proizvođači, pre svega egzistencijalnih proizvoda, po njegovim rečima prate šta se dešava van granica i svoje cene usklađuju sa tamošnjim, što se uveliko već vidi u prodavnicama.
Utešna je prognoza Međunarodnog monetarnog fonda da će se u Srbiji ove godine održati stabilan nivo cena, sa inflacijom od 2,2%, odnosno 2,4% u narednoj godini.
Ne bi valjalo da život to demantuje i da građani uskoro počnu borbu sa još jednim virusom, koji bi im ovog puta ugrožavao novčanike i standard, a privrednicima izmicao tlo pod nogama.
Ostavi komentar