Da li Srbija treba da legalizuje prostituciju?

Nedelju koja je polako na izmaku obeležila je, između ostalog, jedna policijska akcija. Iz medija smo čuli da se MUP prethodnih dana obračunavao sa prostitucijom pa je „pao“ i jedan makro iz Šapca, a mogli smo da saznamo i da je jedna od njegovih „omiljenih radnica“ čak bila i u nekom od mnogobrojnih rijaliti programa.

Sve u svemu, možda ova vest i ne bi bila toliko neobična za državu u kojoj živimo, ali je nas na Kamatici podstakla da razmišljamo o jednom drugom pitanju – da li bi Srbija trebala da legalizuje prostituciju?

Ova tema može da bude sagledana iz više uglova, a pošto smo mi finansijski portal – nećemo se baviti moralnim delom priče, već ćemo se potruditi da sve analiziramo isključivo iz monetarnog ugla. Glavno pitanje je da li bi ovakav potez doneo novčani, ali i svaki drugi red u ovu delatnost?

Prostitucija nije džabe „najstarije zanimanje na svetu“. Postoji od kako je ljudskih društava i robno-novčane razmene pa teško da možemo da očekujemo da će u nekom trenutku jednostavno nestati.

Da li rešenje možda bilo da se ova oblast uvede u zakonske okvire i kreira mehanizam koji bi čitavu ovu „granu“ na neki način uredio?

Ovo „zanimanje“ ima različit status širom sveta – u nekim državama je legalizovano, negde mu se „gleda kroz prste“, dok se ponegde najstrože kažnjava, kao na primer Saudijska Arabija, gde je jedna od predviđenih kazni javno bičevanje.

Primer Holandije i Amsterdama je možda i jedan od najpoznatijih: u toj zemlji i njenom navećem gradu je prostitucija legalizovana i precizno regulisana. Prostitutke i lokali u kojima rade su registrovani i uredno plaćaju porez državi. Procena je da se u Holandiji od ove „privredne grane“ godišnje zaradi oko 100 miliona dolara, a deo toga ode i u državnu kasu.

Međutim, najpoznatija evropska destinacija za ovu vrstu zabave nije ništa u poređenju sa Tajlandom, koji je svetski „broj 1“ kada je u pitanju prostitucija. Ova država ima dugačku istoriju kada je reč o „prodavanju ljubavi“, pa je ova delatnost tamo bila legalna još u periodu između 14. i 17. veka.

Danas je formalno prostitucija zabranjena, ali svako ko je makar jednom bio tamo zna da niko ne obraća pažnju na slovo zakona. Tamošnje devojke možete sresti gotovo na svakom koraku, a zarada od ovog posla se procenjuje na neverovatnih 6,4 milijarde dolara i čini jednu od najbitnih stavki u tamošnjem BDP-u!

Ova dva udaljena primera su nas podstakla da razmislimo kako bi to sve izgledalo u srpskom slučaju, pošto je bavljenje prostitucijom kod nas nezakonito.

Prvo dobra stvar je što bi država mogla da uštedi na – snagama reda i zakona. Ako bi po zakonu prostitucija bila legalna, ne bi morao da se troši novac na „momke u plavom“ koji hapse i privode prestupnike i na sudske organe koji im određuju kazne za nepoštovanje zakona. Plus, to bi značilo da bi svi oni imali prostora da se bave drugim slučajevima kršenja zakona. Ako bi prostitutke i lokali u kojima se one mogu sresti bili registovani i plaćali porez državi – to bi bila direktna finansijska dobit za ovu zemlju.

Vrlo je verovatno da bi zakonska regulativa donekle i smanjila kriminalne radnje koje se vezuju za prostituciju, kao što je podvođenje ili trgovina ljudima. Pa onda ne bismo imali priče kao sa početka teksta o makroima i njihovim učesnicama rijaliti programa...

U svakom slučaju, nijedno tržište se ne može suzbiti pa ni ono najstarije. Ideja da je to moguće nas gura u grupu lažnih moralista koji se slade „javnim tajnama“ i jedva čekaju poznato ime na spisku kupaca ili prodavaca.