Odavno smo kao nacija postali ovisnici trovalutnog sistema. Naravno, ima u tome velike zasluge hiperinflacije iz devedesetih, sloma finansijskog sistema, potpunog obezvređenja vrednosti dinara, pa nam je tada nemačka marka, baš kao što je sada evro, bila izvor spasa i sigurnosti.
Ipak, i uz marku i evro uvek je tu bio prisutan još jedan "igrač", onaj za kog se oduvek smatralo da je neuništiv. Uostalom, kao i zemlja iz koje dolazi. Šta god da se u svetu dešava - Švajcarci profitiraju. Nije stoga ni čudo što je poverenje u švajcarski franak bilo gotovo bezgranično.
Tako je čak dvadesetak hiljada građana Srbije pohrlilo u banke i zadužilo se za naredne decenije kupujući stanove i plaćajući ih kreditma uzetim u francima. Razlog je bio jednostavan – niske kamatne stope i vrednost švajcarca u odnosu na dinar koja je svima bila privlačna. I tako je i bilo neko vreme.
A onda je švajcarac napravio (ne)očekivan obrt. Baš kao što su mnogi, uključujući i tadašnjeg guvernera NBS Radovana Jelašića upozoravali. Ipak, zov niskih kamata bio je prejak. 
Kretanje franka prema dinaru u poslednjoj deceniji
Jačanje švajcarske valute u odnosu na evro dovelo je sve korisnike kredita u švajcarskoj valuti u veliki problem. I to ne samo kod nas, već i u regionu. Najgori period je, doduše, sada ostao iza nas. Vreme kada se švajcarac gotovo izjednačio sa evrom, je srećom, Nacionalna banka Švajcarske prekinula.
Ograničevanje vrednosti u odnosu EUR/CHF od 1,2 je dovelo i do ublažavanja muka onim kupcima stanova u Srbiji koji su do stana došli zadužujući se u francima.
Ipak, pričinjene štete, od nezakonitog povećavanja kamatnih stopa do povećanja glavnice kredita usled poremećenog odnosa vrednosti EUR/CHF, ostavile su trag na novčanike svih korisnika ovih kredita koji i dalje vape za adekvatnim rešenjem ovog problema.
NBS je, nakon dugog perioda traženja rešenja za ovaj problem, prošle godine konačno donela preporuke kako ublažiti muke dužnicima ali čini se da to ipak nije dovoljno. Nije tajna da su ove preporuke ograničene na korisnike stambenih kredita protivvrednosti glavnice kredita od 80.000 evra, pa su korisnici kredita uveliko počeli da traže pravdu na sudu.
I kada se činilo da će se, na ovaj ili onaj način, problem rešiti - slabljenje dinara od početka godine, jačanje evra, ali i švajcarca u odnosu na evro doveli su do toga je franak opet "sigurno utočište" globalnim finansijskim igračima. To, naravno, povećava i potražnju za valutom i dovodi do njenog jačanja a domaće dužnike dovodi na prag novog-starog problema.
Da li će i pored sveg truda da izađu iz problema korisnike kredita u francima ponovo zadesiti ista sudbina? Biti realan u ovakvoj situaciji je teško. A prognozirati nešto na šta nemamo nikakv uticaj je veoma neozbiljno.
Prošlogodišnji pad vrednosti franka je bio očekivan jer svaka valuta ima vremenske cikluse pada i jačanja vrednosti. Uz to monetarna politika Švajcarke centralne banke koja referentnu stopu i dalje drži na nivou od nula procenata i ne misli da odustane od ograničene vrednosti odnosa EUR/CHF ide u prilog tome.
Ono što je sigurno je odnos EUR/CHF koji će, sudeći po ponašanju švajcarske strane, ostati ograničen na vrednosti 1,2.
Mala je ovo uteha, jer današnji kurs CHF od 94,697 RSD u odnosu na kurs CHF od 9. januara od 92,91 RSD predstavlja značajnu razliku kada pogledamo glavnice kredita i dinarsku protivvrednost rata kredita. 
Kretanje franka prema dinaru u poslednjih godinu dana
Šest meseci ranije franak je vredeo 92,4 dinara, a prvog januara 2013. za jedan švajcarski franak trebalo je izdvojiti 94,1 dinar. Polovinom 2012. godine bio je 96,3 dinara, dok je 1. januara te godine 85,8 dinara vredelo jedan franak.
Ostavi komentar