Od kako je počelo ovo što i dalje traje, a dobilo je naziv korona – kriza, desio se jedan ekonomski paradoks
U Srbiji su tokom prošle i ove godine, koje su obeležene kovidom 19, zabeleženi i rekordni nivoi štednje u bankama. Iako možda na prvu loptu ova situacija može da se objasni time što građani žele u nezvesnim vremenima da sklone novac “na sigurno”, kada se malo bolje pogledaju kamatne stope na štednju, dolazi se do zaključka da se klasična štednja ne isplati mnogo.
Ovaj zanimljiv i svakako paradoksalan fenomen objasnio je Nenad Gujaničić, glavni broker investiocionog društva Momentum Securities.
Da li se štednja uprkos niskim stopama može objasniti samo krizom, tj. strahom da se u ovo vreme investira zbog nestabilne ekonomske situacije ili je u pitanju nešto drugo?
- Rekordni nivoi štednje domaćih građana proteklih godina zbivaju u uslovima istorijski niskih kamata što je svojevrstan ekonomski paradoks. Iza ove pojave stoji pre svega neveliki broj investicionih alternativa koji građani imaju, s jedne strane, i sa druge njihov nizak nivo finansijskog obrazovanja koji im onemogućava da ocene rizike ka alternativnim ulaganjima. Stoga je kao jedina alternativa štednji krupnijim deponentima ostalo tržište nekretnina i ovo je jedan od glavnih razloga njegovog velikog rasta u proteklom periodu.
Da li vam je poznato da je ovakva ili slična situacija bila i tokom nekih drugih ekonomskih kriza u istoriji?
- Poslednjih desetak godina između dve velike svetske krize obeležila je nezapamćena monetarna politika ključnih svetskih centralnih banaka koje su, uz manje prekide, kamate spustile na nulte nivoe (uz masivne monetarne intervencije). Stoga ovo što se sa kamatama dešava kod nas posledica je globalnih tokova koji su linearno spustili kamate širom sveta pa i mi imamo ključnu kamatnu stopu centralne banke na istorijski niskom nivou.
Da li se uopšte isplati klasična štednja u ovom trenutku?
- Svakako velika većina depozita u bankama trenutno nije ni oročena i deponenti novac u bankama drže pre svega radi sigurnosti. Kada govorimo o zarađivačkoj sposobnosti depozita, jasno je da su kamate minorne i da je u tom pogledu veoma teško naći zadovoljnog deponenta i oni se trenutno zadovoljavaju spomenutom sigurnošću koju im banke nude.
Kakve su vaše prognoze: do kada ovaj trend može da potraje?
- Ovaj trend niskih kamata trajaće sve dok Evropska centralna banka ne počne da podiže ključnu kamatu, a to se neće desiti pre nego što ovaj političko - ekonomski blok reši gomilu kriza koje su se akumulirale. Dakle, izvesno je da će u narednih godinu, dve dana najmanje kamate biti na niskom nivou - zaključio je Nenad Gujaničić.
Ostavi komentar