Iako Fiskalni savet poručuje da bi struja u Srbiji trebalo da poskupi 15 odsto stručna javnost u Srbiji je apsolutno protiv toga
Fiskalni savet stoji na stanovištu da cena struje u Srbiji, niža 35 odsto u odnosu na zemlje regiona, ne sme da bude „deo socijalne politike“ i da bi za one koji ne mogu da plate račune trebalo uvesti subvencije.
Povećanje cena struje i optimizacija broja zaposlenih po mišljenju te institucije Elektroprivredi Srbije donelo bi dodatnih 170 miliona evra.
Procena Fiskalnog saveta je da bi EPS u izgradnju novih proizvodnih postrojenja i distributivnu mrežu trebalo da uloži više od tri milijarde evra kako bi se obezbedile dovoljne količine struje i izbegao njen enormni uvoz.
Da bi se to ostvarilo EPS bi godišnje morao da investira oko 600 miliona evra, što je 50 odsto više nego što je to sada slučaj. Preduslov za to je poboljšanje upravljanja preduzećem, racionalizacija broja zaposlenih i smanjenje plata u ukupnim troškovima (u EPS plate u tom segmentu učestvuju sa 30 odsto a u drugim preduzećima sa 20 odsto).
Sasvim je jasno da potrošači struje. ne gledaju sa oduševljenjem na predlog Fiskalnog saveta.
Podsetimo da će od januara građani račune za struju plaćati 3,9 odsto više nego što je to slučaj sada. Ako se uzme u obzir da je prosečan račun za struju u Srbiji oko 3.000 dinara mesečno to znači da će od 1. januara računi za struju biti uvećani za 117 dinara.
Ukoliko bi nadležni prihvatili predlog Fiskalnog saveta i odobrili dodatno poskupljenje struje taj iznos bi se popeo na čak 567 dinara.
Sa druge strane, stručna javnost se slaže da u poslovanju EPS-a ima mesta za ostvarivanje ušteda što bi se istovremeno blagotvorno odrazilo i na investicije ali da nikako ne treba dodatno podizati cenu električne energije.
Ekonomski analitičar Branko Pavlović smatra da cenu struje ne treba povećavati sve dok EPS ne počne da posluje daleko profitabilnije nego što je to sada slučaj.
– Analiza Fiskalnog saveta da EPS može da smanji gubitke u poslovanju je ispravna. Ako bi se poboljšalo upravljanje preduzećem i smanjili gubici na distributivnoj mreži u kombinaciji sa povećanjem energetske efikasnosti zgrada akumuliralo bi, kroz uštede, daleko značajnija novčana sredstva od onih koja bi bila pribavljena povećanjem cena struje – naglašava naš sagovornik. Prema njegovim rečima tek kada profitabilnost EPS-a bude na daleko većem nivou nego što je to sada slučaj može se sagledavati da li postoji prostor za povećanje cena struje ili ne. Do tada o tome ne treba razmišljati – navodi Pavlović.
Sa njegovim mišljenjem slaže se i ekspert za energetiku Vojislav Vuletić.
– Ako se zna da je već zvanično najavljeno da će decembarski računi za domaćinstva biti uvećani za 3,9 odsto, dodatni namet za koji agituje Fiskalni savet je potpuno nepristojna stvar. Poznata je stvar da su plate u Fiskalnom savetu veoma visoke a da veliki broj građana ima niska primanja i zaista nema smisla prizivati veće poskupljenje od predviđenog i to u toku zimske sezone kada se električna energija više troši – navodi naš sagovornik. On dodaje da u Srbiji postoji veoma mali obim aktivnosti industrije, daleko niži nego što je to bilo ranije, tako da su zahtevi za novim poskupljenjem struje nepotrebni. – Smanjenje troškova na distributivnoj mreži i naplaćivanje računa za utrošenu električnu energiju svima onima koji su je potrošili može obezbediti EPS-u potrebna sredstva za izgradnju novih proizvodnih postrojenja – zaključuje Vuletić.
DA LI STRUJA MORALA DA POSKUPI?
Električna energija poskupljuje minimalno, samo 3,9%, a Antić, takozvani ministar, kaže da je to minimalno povećanje i da je ona najeftinija u Evropi. On nije pomenuo da su i plate i standard najniži u toj Evropi. Ne znam da li Antić zna da niska efikasnost termoelektrana, kod nas oko 20 – 25%, a u svetu neke termoelektrane dostižu i 50%, u periodu 2012. do 2017. godine ukradena je električna energija za 6,18 milijarde evra (31,9 milijarde kWh struje), gubici električne energije iznosile 22% (dozvoljeni tehnički gubici su 5%), visoke plate zapošljenih (u 2020. g planira se prosečna plata od 100.000 dinara, u 2017. prosečna zarada NKV radnika iznosila 57.000 dinara, 20% više od srpskog proseka) i prekobrojni zapošljeni, zapošljavanje po partijskoj knjižici, a stručnost nije bitna, čak generalni direktor je po vokaciji pečenjar. EPS je prebukiran sa stručnjacima iznad 10.000. Šta je ETF obrazovao, kada je najveća energetska kompanija spala na roštiljdžije i pečenjare sa platama vodećim u zemlji. Naše rukovodstvo ni slučajno ne bi povećalo cenu struje, već MMF silom s motkama ih naterao, bezobraziluk? U avgustu mesecu 2019. godine potrošnja električne energije, u jednom domaćinstvu u Boru, je ostvarena u iznosu od 263 kWh (VT 200 kWh i NT 63 kWh). Svi troškovi koji pripadaju EPS-u jedinična vrednost iznosi 6,67 din/kWh ili 73,39% od cifre u računu, a ukupna specifična cena za 1 kWh, koje platio potrošač, iznosi 9,02 din/kWh ili 100% što je više za 2,53 din/kWh ili 28,05% su troškovi koji ne idu EPS-u, a idu iz džepa potrošača. Sa dodatnim troškovima struje, a kalkulacija je rađena samo sa troškovima koji idu EPS-u, Srpska struja nije najjeftinija, jeftinija je u Ukrajini i Kosovu, do duše i plate su tu negde bedne. Račun za struju je opterećen, neopravdano, ciframa naknada, neopravdano, za povlašćene proizvođače električne energije (0,093 din/kWh), naknada za unapređenje energetske efikasnosti (0,015 din/kWh) i na sve to PDV od 20%, TV pretplatom, koja takođe ide gore za 35 dinara, kako bi mogao ΛV sa kamarilom da nas laže do iznemoglosti sa hvalospevima i bajkolažima. Na ovaj način.potrošač koji je imao potrošnju 185 kWh mesečno i platio ukupno 10,14 din/kWh, od Nove godine će platiti 10,68 din/kWh za istu potrošnju električne energije ili ukupni račun biće skuplji za 99,9 dinara ili za 5,33%.