Beograd je tokom ove godine dobio jedan novi veliki tržni centar, a za 2020. je najavljeno otvaranje još dva šoping mola
Ranije su se ovakvi objekti uglavnom gradili na Novom Beogradu, ali su sada novi kvadrati planirani u starom delu prestonice, pa će kupoholičari moći da šopinguju i na Zvezdari, i kraj Save. Sličan je trend i u ostatku Srbije.
Iako se na prvi pogled čini da pojedini tržni centri imaju sve manje posetilaca, stručnjaci za nekretnine smatraju da će “bum” u njihovoj izgradnji u Srbiji trajati bar još nekoliko godina i podsećaju da naša zemlja prema broju kvadrata maloprodajnih objekata u odnosu na broj stanovnika i dalje zaostaje za regionom. S druge strane, ovakva ekspanzija u suprotnosti je sa sve većim razvojem onlajn trgovine i sve zastupljenijom kupovinom preko interneta, zbog čega se širom sveta, a posebno u SAD, već uveliko zatvaraju tradicionalne prodavnice.
“Statistički gledano naša trgovina još nije dovoljno razvijena, a u Evropskoj uniji je i dalje veći broj tržnih centara, odnosno kvadrata maloprodajnog prostora po stanovniku nego u Srbiji. Ipak, činjenica je da su tržni centri pobedili i robne kuće i male prodavnice, i to je neki trend u celom svetu. Verujem da će investitori sigurno nalaziti prostora da grade nove objekte u Beogradu i Srbiji, iako bi, s obzirom na to da imamo manje prihode po glavi stanovnika, logično bilo očekivati da nam treba i manje trgovačkih prostora”, objašnjava u razgovoru za “Blic Biznis” Milan R. Kovačević, konsultant za strana ulaganja.
Prema dostupnim podacima, trenutno u Srbiji postoji oko 40 velikih maloprodajnih objekata sa više od 220.000 kvadrata, a u naredne dve godine biće izgrađeno još najmanje 250.000 kvadrata ovog prostora. To navodi na zaključak da tržni centri uspešno posluju pošto, prema navodima investitora, izgradnja tržnog centra predstavlja investiciju vrednu od 50 do 150 miliona evra.
U ovakve poslovne poduhvate ulaze uglavnom inostrane kompanije i investicioni fondovi, a poslednje informacije govore da se cena zakupa u šoping centrima u Beogradu kreće oko 23-24 evra po kvadratu, a u ritejl parkovima oko 10 evra.
“Ono što je možda mnogo važnije je što nam kroz tržne centre stižu uglavnom strane kompanije i na taj način se povećava naš uvoz i pomalo neravnopravno pritiska domaća ponuda koja, i inače, nažalost, nije dovoljno konkurentna”, ističe Milan R. Kovačević.
Na pitanje kako komentariše to što se poseta u pojedinim tržnim centrima smanjuje, naš sagovornik kaže da se “ne bi previše brinuo za njih”.
“U svakoj vrsti privredne aktivnosti imate one koji napreduju i osvajaju veći deo kolača, a to automatski za neke druge znači pad na tržištu i lošiji rezultat. I u ovom slučaju će sigurno neki tržni centri otići ili se zatvoriti, to je neminovno, ali generalno, ukupan promet raste i pitanje je samo ko uspeva da poveća učešće. Onaj ko sigurno gubi su manje prodavnice u vlasništvu naših ljudi, jer tržni centri uzimaju njihov deo tržišta”, ocenjuje Kovačević.
Veća konkurencija – povoljnije cene
Današnji potrošači su zauzeti, nemaju previše vremena za kupovinu, i zato traže dodatnu udobnost. Tako je nastao trend raznovrsnog sadržaja na jednom mestu, pa je mnogim kupcima osim šopinga važan i prostor gde će se provesti slobodno vreme, a građani često ističu kao prednost tržnih centara što mogu sve što im je potrebno da obave na jednom mestu.
“Novi tržni centri su značajni ne samo s aspekta trgovine, nego i iz ugla razvoja turizma i drugih delatnosti. Ono što je za nas važno je svakako da tržni centri jačaju konkurenciju u segmentu trgovine i stvaraju jedan drugačiji ambijent”, ocenio je nedavno Žarko Malinović, sekretar Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije (PKS).
On je medijima rekao da, pored pet velikih tržnih centara koji se sada grade, u Beogradu postoji prostor na tržištu za još dva. Ipak, smatra da će nakon toga pasti interesovanje investitora za ovu vrstu ulaganja, ali i ocenjuje da Beogradu nedostaju specijalizovani tržni centri u kojima bi se prodavala određena vrsta robe, poput opreme za decu, kućnih potrepština ili nameštaja.
Stabilizacija tržišta u narednom periodu
Iako se možda čini da tržni centri u Beogradu niču kao pečurke, sadašnji razvoj maloprodajnih centara ide u korak sa potražnjom, ponavljaju već neko vreme stručnjaci za nekretnine. Neki od njih očekuju da će nastupiti period stabilizacije i ne očekuju izgradnju novih objekata između 2020. i 2022. godine, ali ne vide razlog zašto novi tržni centri koji se otvaraju ne bi bili uspešni. Takođe navode da u Srbiji tržni centri nemaju razloga za strahovanje, uglavnom zato što se ne očekuje brza promena potrošačkih navika.
Sličnog mišljenja su i pojedini investitori koji procenjuju da u Srbiji praktično nema rizika za ovaj tip ulaganja. Jedan od njih je nedavno ocenio da povrat investicije traje od 9 do 11 godina, i izrazio spremnost da i dalje razvija komercijalne nekretnine i u Beogradu i u Srbiji.
Ostavi komentar