Alternativni način života ne mora uvek da podrazumeva odlazak van tekovina civilizacije. Dovoljno je da imate određeno znanje i malo avanturističkog duha
Kako izgleda dan u životu jednog investitora?
Pritom, ovde ne mislimo na „investitore“ koji sebe tako vole da nazivaju ili one koji se isključivo bave finansiranjem različitih građevinskih radova. Danas su u našem fokusu investitori koji se isključivo bave ulaganjima na berzi i koji od te vrste invesicija ubiraju profit.
Da li ovaj način života donosi „plus“ na kraju meseca? Kako je živeti samo od dividendi? Da li je to stresan život ili je bliži onome što Italijani nazivaju la dolce vita? Odgovor na ova pitanja daje Nenad Gujaničić, glavni broker investicionog društva Momentum.
Koliko u proseku može da se zaradi od dividendi domaćih kompanija na godišnjem nivou?
- Postoji nekolicina domaćih kompanija koje dividende isplaćuju u manjem ili dužem kontinuitetu (Philip Morris, Jedinstvo Sevojno, Messer Tehnogas Metalac, Impol Seval, Naftna industrija Srbije, Dunav osiguranje). Ovi dividendni prinosi se kreću od tri odsto pa skoro do deset procenata. Akcionari koji su fizička lica dobijaju neto iznos dividende koji je umanjen od brudo dividende za iznos poreza od 15 procenata.
| Šta su dividende? Dividende predstavljaju deo dobiti kompanije koji se isplaćuje njenim akcionarima. Da bi se uopšte stvorili uslovi za ovu zaradu, neophodno je da kompanija bude profitabilna ili da barem ima neraspoređenu dobit iz proteklih godina. Uprava kompanije bi trebalo da predloži skupštini određeni iznos dobiti koji bi se raspodelio akcionarima kao dividenda, a koji potom odobrava skupština akcionara. Visina dividende se meri dividendnim prinosom koji predstavlja količnik dividende sa tržišnom cenom akcije. |
Koliko u proseku može da se zaradi od dividendi stranih kompanija na godišnjem nivou?
- Kada je u pitanju strano tržište, američke kompanije u proseku isplaćuju niže dividende u odnosu na evropske pandane. Prosečan dividendni prinos najpoznatijeg američkog indeksa S&P 500 u poslednjih desetak godina je oko dva odsto, a trenutno znatno ispod tog nivoa (oko 1,3 odsto). Naravno, moguće je naći pojedinačne akcije koje nose znatno bolje prinose od ovog proseka, a to su pre svega biznisi koji imaju stabilan novčani tok i nalaze se u zreloj fazi rasta (telekomunikacije, proizvođači nafte, duvanska industrija itd). U Evropi su kompanije velikodušnije kada su dividende u pitanju pa je recimo trenutni dividendni prinos nemačkog indeksa DAX 40 preko tri procenta.
Da li su „životu od dividendi“ bliži oni koji imaju širi portofolio firmi ili oni koji se više foskuiraju na jednu firmu ili delatnost?
- Investitori koji se fokusiraju na delatnosti i kompanije koje daju izdašnije dividende, mogu godišnje ostvarivati prinos po ovom osnovu od oko 3-5 procenata. Evropske kompanije dividende isplaćuju jednom godišnje, dok se u SAD dividende isplaćuju na kvartalnom nivou i u tom smislu investitoru omogućavaju kontinuirani priliv novca tokom godine. Faktički, investitor koji uloži u dividende akcije oko 100 hiljada dolara mogao bi godišnje po ovom osnovu računati na čistu zaradu u prosečnom rangu od tri do pet hiljada dolara. Sa širim portfoliom dividendnih akcija svakako se povećava diversifikacija ulaganja odnosno smanjuje rizik u ostvarivanju ukupnog prinosa (zarade).
| Koliko iznosi „dobra“ dividenda? Ukoliko kompanija isplaćuje dividendu od pet dinara po akciji, a cena akcije je sto dinara, onda govorimo o prinosu od pet procenata. Svaki prinos koji je veći od kamate koju banka daje na depozite na godišnjem nivou (trenutno manje od dva odsto) može se smatrati dobrom dividendom. |
Da li ovaj način života može da se opiše kao „stresan“, u smislu brige oko pada cena akcija?
- Ono što je glavna karakteristika dividendnih akcija jeste da su isplate dividendi prilično sigurne (ali nisu zagarantovane) i postoji veliki broj kompanija koji desetinama godina unazad ima uzlazni trend isplate dividende. To znači da je relativno lako projektovati buduće novčane prilive po osnovu dividendi. S druge strane, cena akcija nije toliko predvidiva i može da varira tokom vremena s obzirom da je poslovanje kompanije pod uticajem velikog broja faktora. Ali svakako su dividendne akcije u proseku mnogo manje volatilne odnosno mnogo manje fluktuiraju od ostalih akcija.
Koji mogu biti plusevi a koji minusi ovakvog „stila života“?
- Ulaganje u akcije je generalno mnogo rizičnija poslovna aktivnost od kupovine državnih obveznica ili oročavanja novca u banci. Međutim, u ovim potonjim slučajevima se može zaraditi samo kamate, dok se od dividendnih akcija osim dividende može zaraditi i kapitalna dobit (razlika između prodajne i nabavne cene). Naravno, kapitalna dobit nije zagarantovana ali na srednji i duži rok ukoliko kompanija dobro posluje velika je verovatnoća da će i njene akcije više vredeti. Akcije koje nose dobru dividendu obično imaju manji potencijal rasta jer se veliki deo profita isplaćuje akcionarima, a manje ostaje za ulaganja i razvoj. To nikako ne znači da dobre dividendne kompanije ne uvećavaju vrednost tokom vremena i akcionarima ne donose kapitalnu dobit - zaključak je Nenada Gujaničića.
Ovakve i slične savete možete pročitati i u našem newsletter-u.
Ostavi komentar