Da li mali akcionari imaju koristi od prodaje Kombanke?

Prema domaćem zakonu o preuzimanju, budući vlasnik ne mora da ponudi istu cenu i državi i manjinskim akcionarima

Privatizacija Komercijalne banke ulazi u završnicu, a Siniša Mali, ministar finansija, najavio je da očekuje da do 2. decembra stignu četiri obavezujuće ponude. Pretpostavlja se da je reč o ponudama slovenačke NLB banke, Rajfajzena, AIK banke Miodraga Kostića, a nepoznato je ko je četvrti, jer je Direktna banka odustala.

Mali akcionari banke nemaju vajde od njene prodaje, jer budući vlasnik ne mora da kupi i njihove akcije.

U aktuelnoj privatizaciji nude se državne akcije, i to do maksimalnih 83 odsto vlasništva, a može i manje – 50,1 odsto vlasništva. Budući vlasnik može da da ponudu i malim akcionarima samo ako to želi, jer obavezu nema.

Pre dva dana ova banka je na berzi bila dobitnik zabeleživši skok vrednosti akcija od 7,9 odsto.

Nenad Gujaničić, broker kuće „Momentum sekjuritiz”, kaže da je vrednost akcija Komercijalne banke u ovoj godini porasla 50 procenata u očekivanju privatizacije. Trenutno se njima trguje po ceni od 3.300 dinara, što je oko 77 procenata knjigovodstvene vrednosti banke. Knjigovodstvena vrednost akcije na kraju septembra bila je 4.288 dinara, što znači da banka knjigovodstveno vredi oko 613 miliona evra.

– Ipak, trgovanje akcijama Komercijalne banke nije toliko dinamično i u njemu ne učestvuje veliki broj investitora, koliko bi moglo da se očekuje za jednu kompaniju koja se nalazi pred prodajom, pre svega zbog toga što novi većinski vlasnik, prema domaćem zakonu o preuzimanju, nema obavezu da istovetnu cenu ponudi i manjinskim akcionarima – kaže Gujaničić.

Dodaje da je ovakva svojevrsna diskriminacija manjinskih akcionara već viđena na primeru Čačanske banke, koju je kupila turska Halk banka. Turci su preuzeli akcije države i međunarodnih finansijskih institucija, ali nije usledila ponuda za preuzimanje za manjinske akcionare. Halk je preuzeo Čačansku u junu 2015. godine, da bi krajnja konsolidacija vlasništva usledila tek u septembru 2017. godine, kada su i manjinski akcionari mogli da prodaju akcije u ponudi za preuzimanje.

– Komercijalna banka poznata je po niskom nivou akcionarske kulture, iako se kompanija nalazi na listingu Beogradske berze, i predstavlja retku kompaniju sa Beogradske berze koja akcionarima duguje dividende još od 2015. godine – kaže ovaj broker.

Inače, ovaj berzanski stručnjak više puta je upozoravao na obespravljenost malih akcionara, što je dovelo do toga da je naša berza zamrla, bez nade u oporavak. Navodi da je rangiranje kompanija prema kvalitetu korporativnog upravljanja pokazalo da među najboljim firmama koje se nalaze na listingu Beogradske berze često ne postoji zadovoljavajući odnos prema akcionarima i investitorima.

– Na jednoj od skupština akcionara protokol ne dozvoljava da se postavi pitanje, ima kompanija koje akcionarima već četiri godine nisu isplatile dividende, kao i kompanija čiji većinski vlasnik godinama pokušava da konsoliduje vlasništvo izbegavajući davanje ponude za preuzimanje, ali i kompanija koje su promenile svoju delatnost, međutim skupština akcionara nije imala uvid u ugovor o koncesiji da vidi zašto se to desilo – navodi on.